Летонија блокирала изложбу о Холокаусту у Паризу

Стално представништво Летоније у УНЕСКО-у отказало је изложбу "Украдено детињство". Жртве холокауста очима малолетних затвореника нацистичког концентрационог логора Саласпилс, која је требало да буде отоврена у штабу организације крајем јануара.

Дата одлука летонске стране објашњена је на следећи начин: изложба тобоже може да оштети имиџ Летоније у време њеног председавања ЕУ. Изложбу је припремао фонд Историјско сећање. Изложба је резултат дугогодишњег рада тима фонда Историјско сећање, чији чланови су истраживачи, новинари, волонтери из Русије, Белорусије, Летоније, Француске,каже једна од организатора изложбе, руководилац страних пројеката фонда Историјско сећање Олесја Орленко.

- Почев од 2010. године, тим је неколико година радио на трагању и сакупљању сведочења очевидаца, жртава казнених операција нациста у време окупације северозападних територија СССР. Сада ове територије припадају Летонији, Белорусији и Русији. Основна идеја коју је требало да представи публици изложба састоји се у томе да је Други светски рат био много теже искушење него што можемо да замислимо данас. До сада остају малопроучене епизоде, посебно се то тиче догађаја на територији постсовјетског простора, а број жртава казнених операција нациста не зна се и њихова имена су данас заборављена.

Колико ми је познато, све неопходне формалности су биле испуњене и сагласност локалних власти за отварање изложбе у Паризу била је добијена, а управо Летонија је тражила да се заустави припрема изложбе? Чиме се објашњава таква одлука?

- Мислим да су слични поступци део совјетског наслеђа, које до сада постоји у Летонији. Мада је данас Летонија у саставу ЕУ, видимо да данас на челу земље стоје људи који нису у стању да превазиђу старе предрасуде. Да не говоримо о тешким питањима – то је показатељ слабости демократије. У Француској после недавних терористичких аката људи су изашли на улице, чак они који се нису слагали са ставом Шарли Ебдо, зато што слобода говора и демократске вредности играју важну улогу у друштву. У Летонији видимо супротну слику.

Каква је била реакција УНЕСКО-а? Да ли може нешто да се промени?

- Став нашег фонда се није променио: изложба треба да буде одржана, посебно поводом годишњице холокауста, пошто ова трагедија никога не може да остави равнодушним, посебно у Француској у светлу последњих догађаја. Ову изложбу треба показати људима. Наставамо да припремамо изложбу, радимо са колегама из УНЕСКО-а, бирамо место за изложбу и она ће на крају бити одржана.

Ако не грешим, званични став Летоније састоји се у томе што да ова изложба штети имиџу земље, која уз то председава ЕУ?

- Да, изговор је био управо такав, али то је неубедљиво, пошто је то ненормална пракса за европске земље, пример Немачке негира такву логику. То је само политички изговор који показује слабост летонске владе.