Јак „швајцарац” ојадио и Црногорце

Подгорица – Корисници кредита Хипо–Алпе–Адрија банке у Црној Гори, њих 490, траже хитну заштиту Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ), а ако та помоћ изостане наћи ће се на просјачком штапу.У чуду се нашло и близу 1.500 жираната који страхују да ће морати измиривати обавезе пријатеља и родбине којима су код банака гарантовали отплату кредита.

Сви грађани који су код ове банке узели кредите обрачунате у швајцарском франку ових дана узалудно покушавају да им банка „швајцарце” претвори у евро, а држава им је поручила да им она не може помоћи, већ да „су требали добро размислити пре него што су узели кредите, а посебно у којој им се валути обрачунавају”.

ЦБЦГ је саопштио да она није у могућности да банкама одређује валуту у којој ће се клијентима обрачунавати кредити и остале дажбине које га прате, као рецимо камата, већ да грађани морају бити свесни да су само одабрали банку, а тиме и све услове које она нуди за разне врсте кредита.

Из ЦБЦГ по ко зна који пут су поновили да немају законско право да се мешају у пословну политику банака, јер уговарање валутне клаузуле није законом забрањено. Они су саопштили да су и раније „давали препоруке да се између банке и корисника кредита нађе споразумно решење”.

У једној од црногорских банака јуче нам је речено да раст швајцарског франка није погодио оне грађане који су узимали „ситне” кредитне, већ оне који су куповали бројне станове и друге некретнине, препродавали их и, како су нам казали, „имају новца да измире банкарске обавезе, али сада дижу галаму не би ли им држава помогла да избегну или смање обавезе”.

Из ове банке подсећају да је франак ојачао око 25 одсто и да је то погодило кориснике кредита широм Европе. Како грађанима у појединим европским земљама, тако и многима у Црној Гори, кредити су више него дуплирани. Занимљиво је да су главнице, и поред више година отплаћивања, у еврима сада веће него када су добили кредите.

О каквим је каматама реч најбоље сведочи случај једног Подгоричанина, који је желео да остане анониман.

„Рата за кредите у швајцарским францима увећана је за 80 одсто у односу на почетну. Ја сам кредит подигао 2007. у износу од 120.000 евра и купио стан од 55 квадрата, за седам година вратио више од 86.000, а данас ми је главница око 170.000, па каква је то камата и у којој још држави ово може бити толерисано”, пита наш саговорник.

Представници Центра за заштиту потрошача (ЦЕЗАП) Драган Сенић и Драгомир Ћаласан кажу да ЦБЦГ може али не жели да реши овај проблем.

„Када се погледају његове надлежности а затим види и колико пута је ЦБЦГ контролисао рад Хипо–Алпе–Адрија банке, да се закључити да ли смо били у праву. Наш апел је вапај у име очајника”, кажу у ЦЕЗАП-у. „ЦБЦГ преко својих органа треба да обузда незајажљиве апетите ’белосветских каматаша’, доведе њихово пословање у законске оквире, а против неких који су радили незаконито покрене поступке.”

Председник скупштинског одбора за економију Александар Дамјановић саопштио је да, и поред индиферентности државних органа, постоје модели којима би се могло помоћи грађанима који су се нашли у проблему.

„Први механизам су измене закона и укидање валутне клаузуле, што није прошло у скупштини. Други је да се фиксира курс франка на дан подизања кредита. То је урадила Хрватска, али је питање колико је изводљиво код нас”, каже Дамјановић. „Централна банка и Министарство финансија требало би више да се укључе у проблем који грађани имају с Хипо банком.”

За пребацивање надлежности, по оцени Дамјановића, не може бити изговор то што је покренут поступак пред судом.

„То се већ одужило и судија на том случају требало би да има у виду да свако одлагање тим људима наноси огромну штету”, додаје Дамјановић. „За разлику од земаља с великим бројем одобрених кредита у швајцарским францима, Црна Гора није ’интересантна’, али морамо знати да се овде ради о судбинама породица.”

Новица Ђурић