Умро Патријарх Павле
Патријарх Павле био је на Војно-медицинској академији на лијечењу од 13. новембра 2007. године.
Патријарх Павле (мирско име Гојко) рођен је на Усековање 11. септембра 1914. године у селу Кучанци, Славонија.
Гимназију је завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
Као прогнаник и избјеглица у вријеме Другог свјетског рата био је у манастиру Свете Тројице у Овчару.
Био је и вјероучитељ дјеце избјеглица.
Замонашен је у манастиру Благовештењу 1948. године, када је рукоположен у чин ђакона.
Од 1949. до 1955. сабрат је манастира Раче гдје врши разна послушанија.
У чин јеромонаха рукоположен је 1954., протосинђел је постао исте те године, а архимандрит 1957.
У Атини је био на постдипломским студијама од 1955. до 1957. године. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. и хиротонисан у београдској Саборној цркви.
У рашко-призренској епархији гради нове храмове, обнавља старе и порушене, често путује, обилази и служи у свим мјестима ове своје Епархије. Бави се и научним радом, објављује радове, повремено држи предавања.
За патријарха српског, умјесто обољелог патријарха Германа, изабран је од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве новембра 1990. године.
Устоличен је у недјељу, 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријараха устоличен је у манастиру Пећке Патријаршије 22. маја 1994.године.
Патријарх Павле учинио је канонске посјете многим епархијама Српске православне цркве, посјети је и Српску цркву у Аустралији, у Америци, Канади, Западној Европи...
Безброј пута је писао и интервенисао код разних државника и многих институција да се помогне у ријешавању кризе и успостављању мира на просторима претходне Југославије.
Имао је сусрете са представницима Римокатоличке цркве, Исламске вјерске заједнице, представницима Свјетског савјета цркава, дипломатама, државницима, представницима хуманитарних и других организација.
Посјетио је и сједиште Уједињених нација у Њујорку, Бијелу кућуу Вашингтону гдје је разговарао и износио чињенично стање у вези са избијањем рата у претходној Југославији.
Велики духовник, аскета и сјајан бесједник, овај првосвештеник свакодневно је, кад црквена правила дозвољавају, приносио бескрвну жртву (служио свету Литургију) за спас српскога рода.
- Извор
- СРНА
- АГЕНЦИЈЕ
Коментара (5) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















