Европска група отвара сезону

Ситуација око Грчке носи озбиљне ризике, мада водеће земље ЕУ потрудиће се да учине све како би спречиле нову кризу у зони евра. Такав је основни резултат првог заседања Европске групе у 2015. години, завршеног у Бриселу. Неће бити лако решити постављени задатак.

Холандски министар финансија Јерун Дијселблум који се налази на челу удружења земаља-чланица зоне евра, морао је да испољи чудесну вербалну еквилибристику, покушавајући да прође између бриселске Сциле и атинске Харибде. С једне стране, не сме се одмах ићи на конфронтацију са леворадикалном коалицијом СИРИЗА која је дошла на власт у Грчкој и захтева у суштини да кредитори отпишу грчке дугове. Али са друге стране не смеју се Грцима давати ни позитивни сигнали, пошто ће их одмах искористити друге државе-дужници ЕУ. На крају је Јерун Дијселблум нашао следећу формулу. Он је подвукао да међу министрима финансија земаља-чланица зоне евра постоји врло мало подршке идеји отписивања дуга, али истовремено је признао могућност повратка питању да ли је Грчка у стању да носи дужничко бреме.

Од развоја ситуације око грчких дугова директно зависи даљи развој ситуације у зони евра, која је добила одређени позитивни импулс захваљујући одлуци Европске централне банке да започне реализацију програма "квантитативног ублажавања", планираног до септембра 2016. године. Од тога какав ће бити наредни корак коалиције СИРИЗА зависиће да ли ће се очувати или не они позитивни моменти који су били достигнути, истакао је у интервјуу за агенцију АР аналитичар финансијске компаније IG у Лондону Аластер Макејг. У игри је не само наставак антикризног програма намењног Грчкој, који се реализује од 2010. године, већ и судбина сличних програма за друге "проблематичне" земље. Тренутно се ништа не сме искључити, све до изласка Грчке из зоне евра. Али узајамне бојазни пред лицем непознатог указују на то да компромис остаје највероватнији исход, потврђује водећи стратег Bank of New York Mellon Сајмон Дерик.

Не треба потцењивати пораст расположења у земљама-чланицама ЕУ која подржавају захтеве грчких радикала. Управо слична расположења стварају кључни проблем за зону евра и читаву ЕУ, истакао је у разговору за Радио Спутњик директор руског Института за стратешке анализе ФБК Игор Николајев.

- Становништво Европе не жели да решава проблеме туђих земаља. Истовремено они и само не жели да штеди. На крају имамо два сценарија. Или на власт долазе леве владе – или актуални кабинети морају да воде популистичку политику. Све то води ка продужетку кризе у зони евра.

Без немачке хегемоније у Европи – под таквим насловом прокоментарисала је развој ситуације у зони евра италијанска РЕпублика. Она је врло тачно представила главну линију конфронтације у данашњој ЕУ. Ситуација се компликује упорном нежељом руководства ЕУ да заузме објективнији и самосталнији став по питању односа са једним од својих водећих трговинско-економских партнера – Русијом. Све то наводи да се према будућности зоне евра односимо са великом дозом песимизма.

Петар Искендеров,