Сретење
Настављамо причу о обичајима у вези са зимским празницима у Русији. Они се најпре односе на божићне празнике и зимску краткодневницу.
Божић је поновно паљење светла у мраку, Богојављење је празник светлости која је изашла из таме. А постоји још један празник који слави светлост- ону светлост која се дефинитивно родила и која накупља своју снагу. Тај се празник на руском зове –Сретење. Овим се празником завршава велики циклус празника који су у вези са зимском краткодневницом. На овај дан у цркви се служи посебна служба- на Западу 2-ог, а у Русији 15. фебрауара, обзиром да Руска православна црква и даље користи јулијански календар.
Сретење, односно сусрет- то је по народном тумачењу дан када се зима сусреће са пролећем. И заиста- сунце сија тако ниско да готово заслепљује, а мраз је још јачи него до тада. Сунце- ка лету, а мраз- ка зими- каже руска пословица. Руски сељани су предвиђали тих дана какав ће бити будући род житарица. Па тако, ако на сретењеско јутро пада снег, онда ће бити добар принос раног хлеба.
Тих фебруарских дана већ је сасвим јасно да је пролеће близу и да се треба припремати за нову сезону. Сељани су се окупљали да се договоре како ће приступити предстојећој сетви, а уз то су се и веселили. Обично би домаћин, односно неко ко је био богатији од осталих, био задужен за напитке- за пиво и вотку. Храну су доносили остали, а под будним оком домаћице би се припремала јела. Главна би посластица за овај празник била врућа супа „похлебка“, а празник би се завршавао сладким напитком „кисељ“. После јела, народ би плесао и веселио би се. И до данас, у Русији се често приређују Сретењски балови. Обично би празновање Сретења трајало два или три дана.
Други фебруар је 40.дан после Божића. Током 40 дана након порођаја, према јеврејским правилима, жена није могла да посећује храм. 2.фебрауар је дан када је Марија први пут после порођаја ушла у храм. Марија са бебом и Јосиф су пошли у Јерусалим и тамо на прагу храма их је сусрето старац Симеон. Овај сусрет празнује црква.
Симеон је Исуса прогласио „светим“ („светлост за просвећење пагана“- Јеванђеље по Луки 2,32), зато су сретењске свеће у Русији имале посебно значење. Посебно за овај дан, топљено је више воска и правиле би се свеће, јер се сматрало да су оне посебне. Чувале би се ове свеће читаве године, а палиле само у посебним приликама.
- Извор
- Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/NVO/cc-by/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- православље
- религија
- празник
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















