Докази о геноциду над Србима као „помоћно средство“

„Мада је конвенција о геноциду усвојена тек послије Другог свјетског рата и не може се примјењивати ретроактивно, карактер злочина почињен над Србима током Независне Државе Хрватске /НДХ/ испуњава све претпоставке из дефиниције о геноциду утврђене у Конвенцији о спречавању и кажњавању геноцида“, рекао је Басташић за Срну, коментаришући одбијање тужбе и контратужбе за геноцид Хрватске и Србије пред Међународним судом правде у Хагу.

Басташић каже да је, осим тога, узрочно-посљедична веза између србског сатирања у Другом свјетском и протеклом рату потомцима жртава потпуно јасна, па тешко могу разумјети формулацију „помоћно доказно средство“.

Он наводи да „вријеђају здрав разум“ изјаве неких од србских експерата да је Србија „постигла успјех тиме што је дошло до главног претреса и што су највишој правосудној установи на свијету представљени докази о геноциду над Србима у Другом свјетском рату“.

„Ако се успјехом сматра то да су докази предочени Суду постали `баштина цијелог свијета`, како рече један од експерата, зашто се онда није радило преданије на сакупљању доказа о злочинима из времена НДХ, тако да поменута баштина буде обимнија“, пита Басташић.

Он наглашава да Удружење „Јадовно 1941.“ посједује вриједан Архив свједочанстава и докумената везаних за тај период, али никада нико из србског тима није контактирао то удружење.

„У Србској и Србији постоји неколико организација потомака и поштовалаца србских жртава из времена НДХ које вриједно раде на сакупљању архивске грађе, али ми није познато да је иједна контактирана од нашег тима обране. Ако су се чланови нашег тима ослонили само на грађу коју посједује Музеј жртава геноцида у Београду, онда су учинили велику грешку“, рекао је Басташић.

Према Басташићевим ријечима, обичном народу протекло суђење могло би се описати као „утакмица у којој је једна екипа започела инциденте, пребила и из игре избацила већину противничких играча, који готово да се нису бранили, а онда је судија утакмицу прекинуо и регистровао је резултатом нула према нула“.

„Након утакмице, тренер претученог тима изјављује да је одлука судије очекивана, а онај други каже да је шокиран због одлуке“, навео је Басташић.

Међународни суд правде у цијелости је одбио међусобне тужбе и Србије и Хрватске за геноцид.