Имаш право да ћутиш

Ђукановић се сумњичи да је Дела Тореу дао дозволу да мјесечно у Црну Гору увози хиљаду тона цигарета.

Италијанско тужилаштво у Барију означило је осам лица која су у периоду од 1997. до 1999. године преко Подгорице пребацила на Кипар око 500 милиона еура зарађених од шверца цигарета. Према подацима тужилаштва, прање новца од шверца цигарета обављено је преко рачуна у Швајцарској, са којих је новац упућиван у Црну Гору, а затим на Кипар, одакле је просљеђиван у кнежевину Лихтенштајн. Тужиоци у Барију Еугенија Понтасуља и Ђузепе Шелзи осумњичили су Мила Ђукановића, бившег црногорског премијера, Мирослава Иванишевића, бившег министра финансија, Душанку Јекнић, Бранка Вујошевића, Веселина Баровића, Бранислава-Брана Мићуновића, Станка Суботића Цанета и Андрију Драшковића за мафијашко удруживање ради шверца цигарета и прања новца.

На списку лица која су износила новац из Црне Горе на Кипар наводе се имена Ивана Крчмарића, Николе Милошевића, Јовице Ранђеловића, Душка и Милана Ранковића, Славка Зечевића, Зорана Џајића и Милоја Шарца. Према тим подацима Душко Ранковић је у периоду од 13. фебруара 1998. до првог јула 1999. године у 54 наврата из Подгорице на Кипар пренио 309.094.240 еура. Шарац је од почетка 1998. године до марта 1999. године у 15 наврата из главног црногорског града пребацио 56.770.000 еура на Кипар, док је Зечевић за мјесец дана у 1999. години на Кипар у пет наврата транспортовао 48.600.000 еура. Џајић и Крчмарић су 1998. и 1999. године пребацили 13.600.000, односно 8.860.000 еура. Јовица Ранђеловић је од четвртог маја 1997. до 28. јуна 1998. године пренио 29.500.000, а Никола Милошевић у једном наврату петог априла 1999. године 5.100.000 еура. Милан Ранковић је у три наврата из Подгорице на Кипар пребацио 16.822.000 динара.

На рачуну 03854109703948 у Кипарској банци откривено је 500 милиона еура, а тај новац је наводно коришћен за инвестирање у Црној Гори. Помиње се и сума од још 100 милиона еура, колико је прикупљено од 1997. до 2000. године од кријумчарења цигарета, што је, такође, како се наводи, пласирано за инвестиције у Црној Гори.
Осумњиченим Ђукановићу, Иванишевићу и Јекнићевој одређен је рок од 20 дана да затраже да буду саслушани или да представе своју одбрану по истеку рока, јер је готово сигурно да ће бити поднијет захтјев за покретање поступка. Ђукановић се терети да је био "вођа мафијашког удружења, које су чинили и чланови мафије из Пуље и двојица бизнисмена Франко дела Торе и Ђерардо Куомо, против којих се води одвојен процес. Према истрази тужилаштва у Барију, за прање новца је био задужен Станко Суботић, који је, наводно, у швајцарску банку уплаћивао новац, који је затим пребациван у Црну Гору, а одатле на Кипар. То се, како се тврди, радило са три приватна авиона, од којих је један купљен управо новцем добијеним од "пореза на транзит" кроз Црну Гору, који је црногорска влада у том периоду увела кријумчарима.

Ђукановић се сумњичи да је Дела Тореу дао дозволу да мјесечно у Црну Гору увози хиљаду тона цигарета, које су касније кријумчарским каналима, односно глисерима уношене у Италију. Бивши црногорски премијер је, како се наводи, помагао илегалну продају преко предузећа "Зетатранс", да је преко врха црногорске полиције омогућио да кријумчари глисерима упловљавају у луке Зеленику и Бар, као и да је обезбиједио заштиту италијанским бјегунцима, односно криминалцима који су се крили у Црној Гори.
Душанка Пешић-Јекнић оптужена је да је била посредник између представника мафије из Пуље и врха црногорске владе, прије свега, како су навели истражитељи, са тадашњим предсједником Ђукановићем, као и Бранком Вујошевићем и Веселином Баровићем, оптуженим у истом процесу. Она је била задужена за новац који су кријумчари исплаћивали директно њој и званичницима црногорске владе и да је 2001. године, уз пристанак Ђукановића, помогла у прибављању лажне документације коју је Дела Торе поднио швајцарским истражитељима, на захтјев тужилаштва у Барију. Утврђено је и да је постојао договор мафије из Црне Горе и из Пуље о контроли и управљању илегалном трговином који је склопљен са Андријом Драшковићем. Он је у замјену за монопол у набавци хероина и кокаина, италијанским бјегунцима, који су се крили у Црној Гори, обезбјеђивао заштиту. Бранислава Мићуновића, како је објављено, италијански истражитељи сматрају једним од мафијашких босова са територије бивше Југославије. Он је, како кажу, обезбјеђивао заштиту италијанским бјегунцима, а у замјену је добијао дио прихода од илегалне трговине цигаретама.