Четворица у борби за престо Цркве

Сваки владика или свештеник на питање ко ће бити нови патријарх СПЦ, одговора: „То само зна Свети Дух”. Међутим, већ сада је готово извесно које владике ће након првог круга гласања на предстојећем изборном Сабору имати највише гласова. Према сазнањима „Блица”, то су владика зворничко-тузлански Василије, митрополит Амфилохије, бачки епископ Иринеј и владика захумско- херцеговачки Григорије.

Сваки владика на Сабору гласа за три кандидата. Да би кандидат био изабран у жреб, односно да му се име нађе у Јеванђељу на Светом престолу, потребна су 22 гласа. После бирања првог у жребу, владике гласају за по два кандидата, а после избора другог, за једног кандидата. Иако је то изводљиво, мало је изгледно да се већ у првом кругу добију сва тројица кандидата.
„Блиц” је контактирао с појединим епископима са различитих страна. Своје кандидате не желе да саопштавају јавно, али може се наслутити како ће, бар у почетку, гласање тећи.
Највише изгледа да прође одмах први круг има владика зворничко-тузлански Василије. Овај владика има неупитних 11 гласова, а може се са сигурношћу претпоставити да ће најмање 17 владика заокружити његово име. Без овог епископа, и владика њему блиских нису могле да прођу ни неке пређашње одлуке на Сабору, док је сада почивши патријарх Павле био у болници.
Од владика које подржавају зворничко-тузланског, зависиће понајвише и пласман митрополита Амфилохија. Садашњи чувар трона митрополит Амфилохије имао би веће шансе и од зворничко-тузланског, да је изборни Сабор одржан раније. Међутим, митрополиту је опала подршка у Сабору. Наводе се различити узроци, али генерално су везани за дешавања у време болести патријарха Павла и начин на који га је одмењивао. Поједине неекспониране владике му замерају да је он узрок следа догађа од прошлогодишњег Сабора који је умало био изборни, приписују му поигравање са избором. Делу владика није пријало што је „радио лични маркетинг” и сматрају и да се није „показао” у време одсуства патријарха Павла.
Да ли ће митрополит добити гласове владика блиских епископу Василију, већ сада је предмет спекулација и међу архијерејима и круговима блиским СПЦ. Поставља се питање „зашто би владика Василије дао глас некоме ко му никада није искрено признао било какву заслугу”. У СПЦ наводе да је одавно познато да митрополит сматра да је „владика Василије последњи који би требало бити патријарх”. Како сада ствари стоје, уколико поједини епископи не промене мишљење на самом Сабору или их, пак, више кругова не присили да гласају за митрополита само како би се добио кандидат, он ће бити приморан да обезбеди подршку круга око владике Василија.
Владика бачки Иринеј осим гласова у Сабору има подршку и власти. Да се власт пита, он би био поглавар СПЦ и квалитет овог епископа виде у његовом образовању и чињеници да је цењен на Западу, то јест у круговима Католичке цркве. Нико не може са сигурношћу да тврди или негира да ли је београдска власт контактирала с премијером РС Милорадом Додиком, који би могао да утиче на владику зворничко-тузланског. Бачки владика има седам, осам сигурних гласова, али је њему можда и више него митрополиту потребна подршка „босанаца”, то јест владике Василија.
Без гласова неколико владика које нису спремне да опросте другачије мишљење, али са највећим симпатијама у народу је владика захумско-херцеговачки Григорије. Међутим, иако је овај владика изјавио да не жели да буде патријарх, на листи од три кандидата њега ће заокружити најмање 12 владика.
Захумско-херцеговачки епископ могао би да добије и неочекиване гласове. Један од њих је глас митрополита Амфилохија који му је, како наводе поједине владике, одао признање за организовање сахране патријарха Павла. Захумско-херцеговачки епископ је у складним односима и са владиком Василијем.
И поред тога што се зна које владике могу да рачунају на највећи број гласова, долазак до три кандидата могао би бити веома мукотрпан посао. Није искључено да се у неком од кругова појави и владика за кога се није гласало у првом јер раније предложени кандидат не може да добије довољан број гласова. У време када је биран патријарх Павле, било је девет кругова гласања. Уколико нико од кандидата који су словили за фаворите или су пак накнадно ушли у изборе не добије 22 гласа, владике ће морати да се консолидују. А то значи превазиђу лични интерес, једни другима опросте, па чак и гласају за неког за кога иначе не би гласали.