Ципеле за Њемачку
Међу најзначајнијим ефектима ове мјере Владе, у "Санину" издвајају побољшање стандарда радника, повећање финансијске дисциплине у предузећу, те јачање ликвидности.
Директор Радован Пазуревић каже да посла има довољно, али се криза ипак осјети. Најгоре је било половином прошле године, када је опстанак фирме био доведен у питање.
- Била је то најава за кризу која ће услиједити и практично је мало фалило да останемо без посла. Био сам у дилеми да ли отпустити све раднике и затворити фирму или прихватити послове који нуде губитак. Ипак сам одлучио да прихватим ову другу солуцију, јер сам размишљао да криза не може дуго трајати. Нисам погрешио - истиче Пазуревић.
Тренутно је у фирми ситуација стабилна, редовно се испуњавају обавезе и према радницима и према држави, због чега је ово предузеће примјер успјешног пословања.
- Плате радника су у оквирима плата запослених у овој индустријској грани, запослени имају обезбијеђен бесплатан превоз као и топли оброк који се спрема у властитом ресторану - рекао је Пазуревић.
"Санино" ове године слави мали јубилеј, десет година постојања у Републици Српској. Фирму је иначе основао њен садашњи директор, Радован Пазуревић, 1994. године у Мађарској, гдје је због рата отишао с породицом. Фирма је тада имала 35 запослених. Већ 1999. године одлучује се да предузеће измјести у свој родни град, Дервенту, гдје у изнајмљеном простору школске радионице при Стручној школи за радничка занимања почиње с производњом горњих дијелова обуће.
- Четрдесетак запослених, већином бивших радника некадашњег дервентског "Демоса", почело је дневно да израђује 400 пари горњих дијелова обуће. Из мјесеца у мјесец повећава се број запослених, али и обим производње. Тада смо одлучили да градимо властиту призводну халу и од Општине смо добили простор у такозваној индустријској зони - наводи Пазуревић.
Неколико година касније, 2002, производња се премјешта у нове просторије, број запослених се повећава, па данас ово предузеће, с погоном у Прњавору, броји 533 радника.
- Тренутно радимо за реномиране фирме што је њемачки "Адидас" и "Меиндл". За "Адидас" дневно испоручујемо 3.200 пари горњих дијелова обуће док за "Меиндл" свакодневно урадимо и по 500 пари горњих дијелова за обућу, али и готове ципеле - истиче директор Пазуревић.
Школовати обућаре
Незадовољни смо односом образовних институција у РС према овој индустријској грани, јер ниједна школа не образује кадрове из ове области, због чега су кожарска и обућарска предузећа присиљена да сама огранизују обуку радника. Школују се кувари, фризери, угоститељи, који не могу да нађу посао, док нико неће да улаже у будуће обућаре. Такође, више пута смо од ресорног министарства тражили да се у средњим школама формирају одјељења обућара и кожара за које бисмо организовали стручну наставу у својим халама, каже Пазуревић.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















