РУСИЈА ЋЕ ОД УН-а ТРАЖИТИ КОНТРОЛУ РАДА СТРАНИХ СУДИЈА, НАЈАВИО ХАРЧЕНКО

Амбасадор Руске Федерације у БиХ Александар Боцан Харченко најавио је да ће Русија од УН и Савјета безбједности тражити контролу рада судија и тужилаца у БиХ, ангажованих на предметима ратних злочина, изражавајући забринутост "због нових доказа да они нису објективни".

Александар Боцан-Харченко сматра да високи представник у БиХ Валентин Инцко мора да узме у обзир оштро реаговање у Републици Српској поводом његових посљедњих одлука, јер за овакве реакције има разлога.

Он је након састанка са предсједником парламента Српске Игором Радојичићем изјавио да су узрок нове кризне ситуације бонска овлаштења због чије примјене Русија никада није била одушевљена.

"Бонска овлаштења ништа не рјешавају и представљају разлог за нове кризне ситуације и зато би морало доћи до одлуке у ПИК-у о њиховом замрзавању. Продужићемо наш напор у смислу замрзавања тих овлаштења, ако у најскорије вријеме не дође до затварања ОХР-а", рекао је Харченко новинарима у Бањалуци.

Према његовим ријечима, било би боље да буде донесена принципијелна одлука о затварању ОХР-а и његовој транзицији у мисију ЕУ.

Говорећи о продужењу мандата страним судијама и тужиоцима за предмете ратних злочина, Харченко је навео да је то нека друга ситуација, јер је та сфера повезана са дејтонским обавезама.

"Полазили смо од тога да је ова сфера везана за Резолуцију Савјета безбједности УН и уклапа се у стратегију затварања Хашког трибунала, а Савјет безбједности је ових дана усвојио и мандат Трибунала је продужен до 2012. године", навео је Харченко.

Он је поновио да Русија сматра да је мандат страним судијама и тужиоцима, ангажованим на предметима ратних злочина, требало да буде продужен само за једну годину, али је истакао да је веома забринут због нових доказа да они нису објективни.

Харченко је навео да Русија сматра да ова дјелатност мора бити под директном међународном контролом и Трибунала и УН да не би долазило до необјективности и наклоности према једнима и најавио да ће тражити контролу од УН и Савјета безбједности.

Он је рекао да веома задовољан разговором са Радојичићем, јер су имали исцрпан дијалог, са доста подударних и сличних ставова о овим збивањима.

"Што се тиче одлуке високог представника, ми смо од почетка мисије били против продужења мандата за судије које дјелују у сфери криминала. Полазили смо од тога да то нема никакве везе са Дејтоном и спријечили смо ову одлуку", рекао је Харченко.

Предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић подсјетио је да је парламент Српске више пута донио одлуку и закључивао да нема потребе за даље наметање одлука високог представника и да све треба постизати договором домаћих политичара.

Напоменувши да је Народна скупштина упозорила на могућност јавног изјашњавања, Радојичић је додао да је затражена 24. посебна сједница на којој ће се разговарати о ставовима Владе РС поводом наметнутих одлука високог представника.

"Ријеч је о веома осјетљивом питању о којем је Савјет ПИК-а имао једногласан став, и то је питање које треба врло пажљиво размотрити", објаснио је Радојичић.

Он сматра да у овој ситуацији треба размотрити све ове аспекте, као и оне који су довели до одлуке Савјета ПИК-а, односно високог представника, поготово аспект ратних злочина који су важан дио Дејтонског споразума и постдејтонских обавеза.

"Пред нама сигурно стоје озбиљне одлуке и искушења и зато је било веома корисно чути и размијенити мишљења и чути став Руске Федерације о овим најновијим политичким дешавањима", рекао је Радојичић.