Пораз бошњачке ратне пропаганде

Током рата у БиХ страдало 97.207 људи, а не 350.000, тврди сарајевски документариста Мирсад Токача.

Бањалука, 24. јуна – Истраживачко-документациони центар из Сарајева постепено, али врло убедљиво руши зид, првенствено бошњачких, манипулација којима је годинама сакривана истина о броју страдалих током рата у Босни и Херцеговини. Последњи резултати, које је Центар недавно објавио, кажу да је од 1991. до краја 1995. године – рачунајући и 16.662 лица са спискова несталих – у БиХ страдало 97.207 људи.

Директор Истраживачко-документационог центра Мирсад Токача био је, од почетка рада, свестан да њему и његовим сарадницима неће бити лако. Имајући на уму политичке злоупотребе броја страдалих, он је пре две године упозорио да се многима, поготово у Федерацији БиХ, неће свидети оно што ради. Такође, казао је да је рад Центра усмерен на „демистификовање бројки које су се појављивале у јавности” и које су се кретале и до 350.000 погинулих и несталих. Преувеличани број страдалих ширили су првенствено Харис Силајџић и Мухамед Шаћирбеговић, ратни министри спољних послова владе у Сарајеву.

Да Токача и његови сарадници озбиљно и темељито раде свој посао став је и директора Канцеларије за тражење несталих Републике Српске Милана Богданића. „У децембру прошле године, Истраживачко-документациони центар је објавио податак да је у БиХ страдало 97.901 лице. Сада је та бројка смањена за 694 лица, што значи да су провером дошли до сазнања да су неки два пута били на списку или, што би било још боље, да су живи. Није искључено да ће број страдалих и даље, макар и минимално, падати”, рекао је за наш лист Богданић.

Занимљиви су и подаци до којих је Истраживачко-документациони центар дошао трагајући за бројем страдалих у Сребреници, којој је посвећено посебно поглавље. Подаци говоре следеће: за све време рата у Сребреници је настрадало 8.945 лица. Од тог броја (4.737 је на списку погинулих, а 4.408 на листама несталих) током 1995. године, поготово у јулу, страдало је 6.975 људи, и готово сви су били Бошњаци. Национална структура сребреничких жртва је следећа: 8.460 Бошњака, 480 Срба и пет осталих.

„Евидентно је да је највише настрадало Бошњака – 64.036 или 65,8 одсто. Затим, са 24.905 погинулих и несталих, што је у процентима 25,6 одсто, следе Срби, а на трећем месту су са 7.788 или осам одсто Хрвати. Осталих је страдало 478. Приликом анализе ових података треба имати у виду и чињеницу да Бошњаци нису ратовали само против Срба, него и против Хрвата, а на подручју бихаћког региона међусобно су се бориле присталице Алије Изетбеговића и Фикрета Абдића”, подсећа Милан Богданић.

Резултати Истраживачко-документационог центра руше још једну предрасуду створену ратном пропагандом, ону да је на бошњачкој страни у рату гинуо само голоруки народ. Истина, удео цивилних жртава међу Бошњацима је највећи, али готово половину погинулих или несталих Бошњака чине војници Армије БиХ.

После свега што је у рату и поратним годинама говорено о броју страдалих, нарочито међу Бошњацима, разумљиво је да су сарајевски Документационо-истраживачки центар и његов директор Мирсад Токача на себе навукли гнев одређених бошњачких кругова, поготово невладиних организација. Коментаришући резултате до којих је дошао Центар, председник Клуба интелектуалаца Сребренице др Илијас Пилав је рекао да се „ради о подвали” и упитао се шта је „Токачин лични интерес у овој причи”. Председница „Жена Сребренице” Хајра Ћатић је позвала сва удружења која окупљају жртве рата да бојкотују рад Мирсада Токаче и Истраживачко-документационог центра.

Токача, пак, на свој рад гледа потпуно другачије. „Ово је једини начин да вратимо достојанство жртвама и њиховим породицама. Манипулација бројем жртава додатни је елемент за усијавање политичке атмосфере”, одговорио је Токача својим критичарима.