Како су Европљани зарађивали на „Гаспрому“

Шокантне чињенице изнео је ових дана прашки лист Хосподарске новине. Испоставило се да су се чешке фирме богатиле на „Гаспрому“ тако што су наручивале више гаса него обично и препродавале га Украјини.

Чешке фирме су наручивале од „Гаспрома“ више гаса него што обично наручују преко дугорочних уговора јер су знале да због гасних спорова између Русије и Украјине Москва неће моћи да испоручи вишак гаса. Тако су оне могле да захтевају од „Гаспрома“ новчану компензацију (плаћање пенала) за неиспоручени гас, а висина казне наводно је већа од цене испорученог гаса.

Нешто слично у Европи су радиле и друге компаније. Немачки концерн „RWE“, на пример, саопштио је да је на тај начин добио компензацију од „Гаспрома".

Заменик генералног директора Фонда за националну енергетску безбедност Алексеј Гривач рекао је за радио Спутњик да је ова информација веродостојна, мада није потпуна.

„Могуће је да је у неким случајевима дошло до исплате компензације, али, наравно, сума компензације никако није могла да достигне вредност испорученог гаса. Испоруке су вредне на стотине милиона долара. Али ситуација је у целини врло компликована“, каже Гривач.

Како је објаснио, ради се о томе да дугорочни уговори према којима 'Гаспром‘ испоручује гас мрежом својих цевовода увек представљају баланс интереса. И када једна страна покушава да искористи ставове уговора како би непоштено изнудила средства од друге стране, то се увек лоше заврши.

„У датом случају, европски партнери су водили непоштену игру. Они су наручивали више гаса него обично и продавали га назад Украјини. Дугорочни уговори обично предвиђају да купац има право да тражи више сировина него што је договорено. 'Гаспром‘ је у прво време излазио у сусрет молбама. Али вишак гаса који је наручивала Европа није ишао само у Украјину“, каже Гривач и додаје:

„Компаније су продавале овај гас на спот-тржишту, стварајући вишак понуде, што је дампинговало укупну цену ове сировине. Затим су се мирно обраћале 'Гаспрому‘ за захтевом да врати новац који је тобоже уплаћен руском концерну изнад тржишне цене. У извесном тренутку у 'Гаспрому‘ су схватили шта се дешава и смањили испоруке у Европу.“

Топла зима 2015. године омогућила је Европи релативно лак зимски период и поред смањене испоруке гаса. У Чешкој су се испоруке прошле године смањиле за више од једне трећине. То је подстакло Европљане да траже алтернативу руској сировини, између осталог да купују компримовани гас у Африци и на Блиском истоку.

Ипак, Европа неће моћи лако да замени руски гас. Тачније, неће моћи да му нађе јефтину замену, сматра московски експерт.

У ЕУ ради 20 терминала за компримовани гас. Њихов укупан капацитет дозвољава максимални увоз од 198 милијарди кубних метара гаса годишње. Терминали који се тренутно налазе у изградњи ће омогућти увоз додатних 30 милијарди кубних метара годишње.

Али што се више течног гаса буде куповало, он ће брже поскупљивати. То не може да буде повољно за купце. А са руским испоручиоцима земног гаса увек може да се постигне договор око цене. Ако се при томе не прибегава превари и конфронтацији, закључује он.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут