Опрезно с картицама у свет
Осим платних картица из DinaCard програма, готово све платне картице које су издале пословне банке у Србији могу се користити у иностранству. Од картица које се издају у Србији, то су Visa, MasterCard, Maestro, American Express и Diners Club. Треба имати у виду да такозване кобрендинг картице углавном нису предвиђене за коришћење ван наше земље.
Код појединих банака је потребно и посебно активирати картицу за коришћење у иностранству, а код већине картица постоје дневни и месечни лимит за потрошњу. Врло је важно, такође, знати да се до картице, ако је банкомат „прогута”, може поново доћи тек по повратку у Србију и то само у експозитури своје банке. Уколико ипак останете без картице (изгубљена, украдена или „заробљена” у банкомату), врло је важно да то одмах пријавите својој банци. Због тога пре одласка у иностранство понесите све телефоне банке за не дај боже, како бисте то благовремено пријавили.
За разлику од коришћења платних картица у земљи, у иностранству пословне банке наплаћују више провизије за све врсте коришћења. Тако је провизија за подизање готовине на банкоматима од један до три одсто или се наплаћују фиксне накнаде од три до пет евра по трансакцији. За исту услугу на шалтеру банке у иностранству наплаћује се провизија од три до пет одсто, односно од три до пет евра. Чак и приликом куповине робе у трговинама у иностранству плаћа се провизија око један одсто.
Шта треба посебно знати?
Увек имајте у виду да је за коришћење картице на шалтерима банака у иностранству или приликом куповине неопходно да имате и личну исправу (пасош). Пре поласка, проверите стање на рачунима са којих ће се плаћати или подизати готовина ван граница. Препоручљиво је и да пре одласка укључите СМС обавештавање о обављеним трансакцијама, уколико га већ немате, ради контроле потрошње и спречавања злоупотребе. Такође, са мобилним оператером проверите да ли је укључен роминг за конкретну земљу, како бисте могли благовремено да примате обавештења о трансакцијама.
Пре одласка, обавезно се у својој банци информишите да ли је могуће користити картицу и да ли је активирана за коришћење у иностранству, како пријавити уколико је изгубите или вам је украду, колики је дневни и месечни лимит, да ли се може користити на банкоматима, на шалтерима банака и за куповину или за само неке од наведених могућности. Затим, колике су провизије за коришћење банкомата, за подизање готовине на шалтерима банака и за плаћање у трговинама у иностранству и који курс примењује банка за конверзију трансакција обављених ван наше земље.
Током боравка у иностранству, никада немојте дозволити продавцу да картицу „провлачи” кроз ПОС терминал а да ви то не видите. По завршеној трансакцији сачувајте исечак о плаћању и рачун (у трговини) или потврду (при подизању готовине на шалтеру или банкомату и уколико имате СМС обавештавање о обављеним трансакцијама, проверите да ли је трансакција добро „прокњижена”).
По повратку проверите да ли су све трансакције ваљано прокњижене на рачуну и док год све не буду евидентиране на рачуну чувајте исечке, рачуне и потврде о плаћању или подигнутој готовини.
С. К.
--------------------------------------------------------
Популарни банкомати
Платним картицама издатим од стране пословних банака у Србији у претходних пет година извршено је више од 5,5 милиона трансакција у иностранству, а остварени промет премашио је 600 милиона евра. Износ просечне трансакције „српским картицама” био је око 90 евра. Највећим делом платне картице се користе на продајним местима и банкоматима, док је коришћење за подизање готовине на шалтерима банака занемарљиво. С друге стране, вредност просечне трансакције картицом је највећа на шалтерима банака у иностранству, а најмања на продајним местима.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















