Исланд: Заокрет у историји савремених финансија

Исланд разматра револуционални предлог „државног новчаног“ система којим би централна банка постала једини креатор новца, а Парламент одлучивао о расподели.

Предлог је изнет у извештају „Бољи монетарни систем за Исланд“, које је почетком недеље Парламенту представио заступник владајуће центристичке Странке прогреса Фрости Сигурјонсон и представљао би заокрет у историји савремених финансија, наводи агенција АФП.

Сигурјонсон предлаже да Централна банка постане једини креатор новца, будући да на Исланду, као и у осталим савременим тржишним економијама, тренутно надзире тек производњу новчаница и кованица, док остатак новца креирају комерцијалне банке кредитним линијама.

По Сигурјонсоновој замисли о успостави „државног новчаног“ система, централна банка би постала једини креатор новог новца, о чијој би расподели потом одлучивао парламент.

„Кључно је што би се овлашћења за креирање новца одвојиле од овлашћења одлучивања о његовој употреби“, нагласио је Сигурјонсон, упоредивши таква нова овлашћења Парламента с онима за одлучивање о расподели буџетског новца.

Банке би пак, по његовом предлогу, и даље управљале рачунима и плаћањима и служиле као посредници између штедиша и зајмодаваца.

Предлог се заснива на резултатима истраживања четири званичника Централне банке, које је показало да је Исланд од 1875. године забележио „више од 20 финансијских криза различитих врста“, односно „у просеку шест озбиљних вишеструких епизода финансијских криза сваких 15 година“.

Проблем је изазвао снажно повећање кредитирања у периоду економског раста. Централна банка није успевала да обузда набујало кредитирање, што је потпиривало инфлацију, склоност ризику и спекулације, утврдили су аутори истраживања.

На крају би се појавила опасност од слома банака, па би уследиле скупе државне интервенције, показало је истраживање.

„Закључци (извештаја) биће важан допринос предстојећој расправи, у земљи и свету, о креирању новца и о монетарној политици“, нагласио је премијер Сигмунтур Тавид Кунлохсон у осврту на Сигурјонсонов извештај.

Малу нордијску земљу тешко је погодио банкрот америчке инвестиционе банке „Лиман брадерс“, изазвавши слом три највеће исландске банке. Након тога је Рејкјавик затражио помоћ Међународног монетарног фонда.

Исландски је БДП 2009. пао је 5,1 одсто, идуће године 3,1 одсто, да би од 2011. поново растао, наводи агенција АФП.