Преминуо нобеловац Гинтер Грас

Немачки књижевни нобеловац Гинтер Грас, који је светску славу стекао својим првим романом „Лимени добош“ из 1959. године, преминуо је у 87. години живота. За собом је оставио дела са снажном социјалистички оријентисаном политичком димензијом. Грас је преминуо на клиници у Либеку, прецизирао је његов немачки издавач „Штидл“.

Гинтер Вилхелм Грас рођен је у Данцигу, данашњем Гдањску, у Пољској, 1927. године.

Пре него што је почео да се бави књижевним радом, опробао се у многим пословима – волонтирао је у подморничкој служби, радио у руднику, учио каменорезачки занат, студирао скулптуру и графику у Берлину и Диселдорфу. 

Широј читалачкој публици познат је по роману „Лимени добош“, који је објављен 1959. године. Уследила су дела „Мачка и миш“ и  „Псеће године“, која заједно с „Лименим добошем“ чине „Данциг трилогију“. Повезује их прича о успону нацизма и ратном искуству у јединственој културној средини Данцига на ушћу Висле. 

За роман „Лимени добош“ Грас је добио награду немачког удружења писаца „Група 47“, а филм снимљен по тој књизи добио је Златну палму на Филмском фестивалу у Кану и Оскара за најбољи филм снимљен ван енглеског говорног подручја. 

Гинтер Грас је добио мноштво међународних награда, а 1999. године и најпрестижније књижевно признање – Нобелову награду. Његова књижевност обично се сврстава у књижевни покрет који заступа „споразумевање с прошлошћу“. Почетком миленијума вратио се у сам врх светске књижевности новелом „Ход рака“, која се сматра Грасовим најуспешнијим делом. Године 2006. објавио је аутобиографско дело „Љуштећи лук“. 

Грас је био велики присталица Социјалдемократске партије Немачке. Његова дела често имају снажну социјалистички оријентисану политичку димензију. 

Јавност је посебно узнемирило Грасово признање из 2006. године да је као младић последњих неколико месеци Другог светског рата био у елитним нацистичким СС јединицама. Грас се борио у Десетој СС тенковској дивизији Фрундсберг на пролеће 1945. године, када је рањен и пребачен у амерички логор за ратне заробљенике. 

Писац који је деценијама позивао Немачку да се храбро суочи са својом нацистичком прошлошћу навео је у аутобиографији да није извршио ниједан ратни злочин, те да није испалио ниједан метак. Ипак, његово признање изазвало је низ негативних реаговања у светској јавности, а многи су тражили да му се због тога одузме и Нобелова награда.

„Наша младост била је обележена Национал-социјализмом, са свим његовим грешкама, и лудилом, и слепилом. За мене је то била вера у победу до краја. Приметио сам касније у животу како је моје писање било под утицајем тог периода, а он утиче и на нашу садашњост. Нисам био у могућности да бирам садржај свог рада, он је већ био диктиран“, навео је Грас у једном интервјуу у новембру 2013. године. 

У априлу 2012. године Грас је објавио у низу европских листова песму „Шта треба рећи“, у којој је критиковао политику Израела према Ирану, као и немачки план испоруке подморница Израелу. И ова публикација изазвала је талас критика, а Израел је писцу забранио улазак у земљу, док су га немачки медији оптуживали за антисемитизам. 

Гинтер Грас својевремено се залагао за бомбардовање Србије. Касније је изјављивао да је направио погрешну процену и да би данас био против бомбардовања.