Желим да живим близу Олега

- Заволела сам србски народ, јер сте као и ми Руси изузетно дружељубиви, храбри и поносни. А пуно смо тога ми Руси са вама Србима кроз историју прошли заједно. Близу сам одлуке да свој стан у Новоросијску продам и преселим се у Републику Српску, и ово живота што ми је преостало проживим са србским народом, близу гроба мога сина...

Овако прича Нина Петровна Мјазина, мајка руског добровољца Олега Ктитаренка, који је погинуо на ратишту 24. јула 1995. године у месту Стублић, недалеко од Милића.

Посмртни остаци Олега Ктитаренка пронађени су, уз помоћ ДНК анализе, после 17 година трагања, и достојанствено сахрањени на гробљу у Милићима, а Олегово име је уклесано и на споменик руским добровољцима у Вишеграду.

- Захвална сам свима који су помогли да се идентификују посмртни остаци мога сина и достојанствено сахране - каже Нина Петровна, која је ових дана посетила гроб свога сина у Милићима и пријатеље у Бијељини.

- Посебно сам захвална активистима "Завета", представницима Општине Милићи, града Бијељине, борачким организацијама, јер су својом пажњом и предусретљивошћу свих ових година помагали да се ми, родитељи руских добровољаца овде осећамо као драги гости и пријатељи.

Док је служио војску на Црном мору, у тренуцима предаха, Олег је писао песме, а једну од њих посветио је мајци. Показује нам Нина Петровна избледели папир са исписаним стиховима...

"У животу, без мајке,

ја сам нико

И нећу те заменити

ни зашто..."



Ове речи, као завет мајци, обавезују ме да сам што ближе мом Олегу - бришући сузе обећава Нина Петровна Мјазина, одлучна да остатак живота проведе у Републици Србској.