ЕК: Србија ће испливати из рецесије у 2016.

Према новој пролећној економској прогнози Европске комисије која се односи на земље кандидате за чланство у Европској унији, Србију у овој години чека негативни привредни раст од 0,1 одсто, а у наредној години раст од 1,2 одсто.

Привреда Србије ће, према најновијим проценама Комисије, успети да благо исплива из рецесије, али ће перспективе привредног раста остати крхке.

После недавног одобравања трогодишњег кредитног аранжмана од стране Међународног монетарног фонда (ММФ) Србији, ниже цене нафте ће, у комбинацији са растућим поверењем, вероватно допринети опоравку бруто капиталне формације, док ће снажна тражња из иностранства пружити подршку извозу Србије, наводи се у извештају Комисије.

Ипак, неизвесност у погледу запошљавања и личне потрошње ће вероватно опстати, оцењује Комисија, преноси Танјуг.

Најављена фискална консолидација и структурне реформе, према оценама Комисије, имају одлучујући утицај на прогнозе привредног раста Србије, па се тако, с једне стране, очекује да ће ове мере штетити личној и јавној потрошњи, која би, према неким пројекцијама, могла у наредне две године негативно да утиче на раст.

Са друге стране, ове мере би требало да подигну потенцијални привредни раст и да обнове темеље за одрживи економски раст.

У складу са тим, пројекцијом се предвиђа прогресивно јачање инвестиционе активности у Србији, подстакнуто побољшањем ситуације у пословном окружењу и смањеним ризицима и неизвесношћу, наводи се у извештају.

Процене су да ће јачање спољне тражње од чланица Европске уније, која је најважнији трговински партнер Србије, допринети наставку раста извоза, оцењује Комисија.

Ипак, уравнотежење фискалне консолидације и спровођење амбициозних структурних реформи, у условима високо неизвесног међународног окружења, представљаће велики изазов за владу у Београду, оцене су Комисије.

Стопа незапосленост у Србији ће, према пројекцијама, вероватно порасти са ионако високог нивоа, слаба тражња ће остати кључни дезинфлаторни фактор, док ће се ценовна стабилност одржати дуж читавог прогнозираног периода.

Према пројекцијама Комисије, буџетски дефицит Србије ће у прогнозираном периоду значајно пасти, при чему би ове године требало да падне испод 5,0 одсто БДП-а. Даље смањење дефицита ће зависити од спровођења најављених реформи у јавној администрацији, као и од реструктурирања државних предузећа, оцењује Комисија.

Упркос снажним напорима фискалне консолидације, јавни дуг Србије ће, како наводи Комисија, вероватно порасти, премашујући у наредном периоду ниво од 80 одсто БДП-а.