Стабилно друштво услов стабилне породице

Широм света 15. мај обележава се као Светски дан породице. Овај датум, посвећен неговању породичних вредности, установила је Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године, са циљем да охрабри земље-чланице да препознају потребу за оснаживањем породице као институције.

„Министарство за рад и запошљавање ће урадити све да породица живи боље и да се незапосленост смањи“, рекао је ресорни министар Александар Вулин, поводом обележавања Дана породице у Београду.

Он је истакао да је актуелна влада једина у Европи која није смањила социјална давања.

Поводом оцене заштитника грађана Саше Јанковића да је сиромаштво растућа претња породицама у Србији, министар Вулин је рекао да поштује сваку препоруку омбудсмана, али да му је жао што такве препоруке нису стизале ранијих година и неким ранијим владама.

„Мање се говорило о бризи за породицу када је незапосленост била 25 одсто. Данас је незапосленост 16,8 процената и не би било лоше да се и то узме у обзир“, рекао је заштитник грађана Саша Јанковић.

Он је позвао на заштиту породице у Србији, а посебно на сузбијање насиља у породици ефикаснијим радом надлежних органа, истакавши да сиромаштво представља растућу претњу породицама у Србији.

Породица није лек за све друштвене проблеме

Психотерапеут проф. Невена Чаловска Херцог за Спутњик каже да је породица у Србији данас уморна од притисака друштва, које од ње очекује да сама пронађе решење за све проблеме и девијације.

Она додаје да породични односи могу да буду лековити, али не могу у потпуности да заштите, спрече и поправе оно што одрасли и деца доживљавају изван породичног система.

Саговорница Спутњика каже да смо део колективистичке културе, људи који се у тешким ситуацијама ослањају, пре свега, једни на друге, негујући солидарност, заједништво, међусобну подршку. Тако смо одрастали, тако васпитавамо своју децу и трудимо се да тако функционишемо у оквиру породице.

Према њеном мишљењу, неопходна је и системска стабилност, вера у институције, у школство, у здравство, јер оне својом нестабилношћу угрожавају породични живот.„Међутим, не могу се сви стресови, сиромаштво, друштвене нестабилности и неизвесности амортизовати и лечити кроз породичне односе“, истиче проф. Херцог.

Она подсећа да се у породици уче најважнија људска искуства — ко смо, како да помажемо једни другима, како да се заузимамо за своје интересе и остварујемо сопствене и заједничке циљеве.

„Породица није само протективно место, она има и значајну подстицајну улогу. Међутим, у временима тешких ситуација и стреса, породица превасходно добија улогу некога ко треба да штити и подржава, на уштрб развијања индивидуалних и заједничких аспирација, циљева, талената“, објашњава професорка Херцог.

Све мање времена за децу

Данашњи, савремен и брз начин живота, чини да родитељи имају врло мало времена за своју децу.

Тешка економска ситуација у Србији, велика незапосленост, као и чињеница да често један посао није довољан да би се обезбедила егзистенција, па је потребно пронаћи додатни, родитеље чини недовољно посвећеним и емоционално недоступним деци.

„Када су родитељи незадовољни, забринути, годинама не налазе посао, осећају се неоствареним, тада тешко могу да одвоје своју родитељску функцију од генералног, емоционалног доживљаја. Онда се та осећања неминовно преливају на то какви су родитељи“, објашњава професорка Херцог.

Веома је важно време које проводимо са децом и партнером, али је још значајније да то време буде квалитетно, каже професорка Херцог.

Она објашњава да емотивна стабилност, широк спектар социјалних вештина и осетљивост, неопходан услов да родитељи својој деци буду доступни и знају да одговоре на њихове потребе.

Нажалост, лична незадовољства и живот испуњен стресом данас тај задатак чине прилично тешким.

Корак ка бољем функционисању породице је реално сагледавање ситуације и преузимање одговорности, каже проф. Херцог.

Квалитетни породични односи траже време и упорност у покушајима да се поправи оно што није добро, а да се оно што функционише додатно побољша, закључује проф. Херцог.

Сандра Черин,