Дане Чанковић: Највећа грешка комуниста србских
Највећа грешка комуниста србских је у томе што нису вољели свој народ, и све оно што је из таквог стања произашло. Јер, како другачије објаснити чињеницу да су се одрекли србског идентитета, а прихватили вјештачки – југословенски идентитет, па и неких других са нешто више успјеха. Ако идентитет једног народа чини језик, писмо, традиција, религија.., онда су комунисти србски „направили“ србско-хрватски језик, а увођењем равноправности два писма, ћирилично писмо је ушло у фазу нестајања, док су вјеру православну прогањали и у себи и око себе, па чак и од традиције, обичаја су се удаљавали. Прихватили су туђе, вјештачко...
Али није било лако вољети свој народ, себе. Ко је смио расуђивати о добру и злу? Страх је потискивао и осјећања. Приче о неправди, убијању, прекидане са „нећу ништа о томе да знам“... народ уништавају, а они, „о томе не можемо да слушамо“. Мирни су кад слиједе „како партија каже“. А онда, „добро нам је... нек се пјесма ори... да нам живи, живи рад“. „Ко другачије каже, клевеће и лаже“.
Најбоље је описати трагичност система комуниста србских кроз реченицу Добрице Ћосића, коју је изговорио пред крај свога живота, да су и он и његова идеологија поражени. Најтежи и најдубљи пораз је онај који долази на крају живота, јер има и оних који тада кажу „смрти гдје ти је жалац, аде гдје ти је побједа“.
Зато је највећи задатак одњеговати човјека који воли свој народ, који има радост и смисао живљења. Најлакше се то дешава кроз мукотрпан и страдални процес. И управо, можда, захваљујући комунистима србским, који су платили највећу цијену (има ли веће цијене од оне која доводи да се на крају живота каже „поражен сам“, или кад се због страха ћути), изњедрити ће се човјек који воли свој народ и осјећа радост и смисао живљења. Такав човјек се узда у личност која куца на врата Господња и која прима Божју благодат, а не горду и сујетну личност. Можда, што комунисти србски ћутњу нису претворили у побуну, србском народу створена је нова прилика. У сваком случају, вријеме комуниста србских добра је поука данас и за народ и за његове политичаре.
Aутор текста није имао намјеру да овом приликом детаљније дефинише србски идентитет (у вези са другим религијама осим православне, атеизмом, ћириличним и латиничним писмом...), сматрајући то изузетно комплексним и потребним да се на највишим друштвено-политичким нивоима дефинише.
- Извор
- Видовдан.орг
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















