Месић крштен у српској цркви!

"Вести" објављују непознате детаље биографије бившег хрватског председника: Пред Други светски рат, помајка Милева крстила је тада петогодишњег Стјепана у манастиру Ораховица.
Бивши хрватски председник Стјепан Месић, који је почетком деведесетих изградио каријеру на антисрпској политици, очигледно се својски потрудио да од јавности сакрије податаке из прошлости. И поред тога, "Вести" су дошле до једног податка који у психоанализи може да објасни део Месићеве и личности и понашања.
Наиме, Месић је као дечак крштен у православној цркви Свети Никола у славонском месту Ораховица.


Месићи су пореклом из Лике а тамо су, по неким истраживањима, доселили са подручја Баната где и данас постоји манастир који се зове Месић. У потрази за бољим животом спуштају се у славонску питомину.

Стјепан је рођен на католички бадњак 1934. године, у славонском месту Ораховица. Био је толико ситан и слаб да су му родитељи (Јосип и Магдалена) одмах запалили свећу поред узглавља и чекали да умре. По препоруци локалног фратра крстили су га два дана по рођењу како би, кад оде "горе код свевишњег" могао да уђе кроз врата раја. Тако је рекао фратар, верујући да малом Стипи нема спаса.

Када је иза себе имао само 17 месеци живота Стјепан Месић остаје без мајке, која умире у 24. години. Нешто касније Јосип Месић се поново жени. Његова друга супруга била је Српкиња из истог места, звала се Милева Јовић, а колико је била предана у одгоју малог Стјепана и двоје деце рођене у новом браку (Славко и Јелица) говори податак да је Стипе касније о Милеви неколико пута јавно говорио као о мајци, са великим поштовањем и нескривеном љубављу.

И ту долазимо до интересантног податка, потпуно непознатог широј јавности. Наиме, још увек има живих Славонаца који сведоче о томе да је Милева Јовић, касније Месић, малог Стјепана крстила у православној цркви, тачније у цркви Св. Николе у манастиру Ораховица.


Тај манастир из 16. века, смештен подно планине Папук, окружен са једне стране шумом са друге ливадама и данас представља духовно врело оно мало Срба колико је остало на том простору након свега што им се догодило у две самосталне хрватске државе, оној Павелићевој и овој Туђмановој и Месићевој.

Претпоставља се да је у време крштења у манастиру Ораховица мали Стипе имао пет година. Као и свуда тако је и у споменутој цркви забележен чин крштења, о томе увек остане писани траг, али у овом случају ствари стоје мало другачије.

Успоставом независне Хрватске, 1991. године, и њеним међународним признањем у јануару 1992. године, Срби у Хрватској сведени су на ниво прогоњених звери, било какав напад и злочин над њима није се санкционисао, напротив, злочинци су редом одликовани, а лична имовина Срба била је предмет бруталне отимачине.

Покајничко признање

Многи данас у Србији заборављају време и улогу Стјепана Месића најпре у сатанизацији а онда и у злочинима почињеним над Србима. Уз остало, Месић је стварао атмосферу у којој је убиство Србина или отимање његове имовине било и нормално и пожељно. Ширење мржње према Србима и величање Независне државе Хрватске Месићу нико оспорити не може. Уосталом, он је то покајнички признао овог фебруара на једном предавању у Немачкој.


У таквој атмосфери није било ни необично ни чудно да неко од хрватских домољуба упадне у храм Српске православне цркве, уништи иконостас, однесе вредне предмете, претуче свештеника... Тако се догодило да су "непознате особе" провалиле у манастир Ораховица и отуда однеле, замислите, књигу крштених. Ону из тридесетих година прошлог века.

Жена преко ноћи постала Украјинка

У време док га је тресло југословенство Стипе се оженио Милком Дудунић, из села Слабиња, код Костајнице. Знао је, наравно, да је Милка Српкиња али му то тада није сметало. Проблеми су настали у време распада Југославије. Тада је Туђман, уз остале фашистичке изјаве, јавно обзнанио да његова жена Анкица, "срећом, није ни Жидовка ни Српкиња".

Увиђајући колико је то важно Стјепан Месић је изјавио да је његова жена Украјинка. Они у Слабињи нису могли да верују шта чују. Каква црна Украјина? Сви Дудунићи су Срби, а већи део те некада велике породице скончао је у логору Јасеновац.

Из Слабиње је у Јасеновцу смрт нашло готово пола села а међу страдалима чак 88 малишана, деце. Троје Дудунића, старости од четири до седам година, убијено је у Јасеновцу: Милош (7) Петар (6) и Нада стара само три године.