Чепурин: Србија не одустаје од енергетске сарадње са Русијом

Српске власти спремне су на алтернативне варијанте снабдевања енергентима, али то не значи да Београд одустаје од енергетских пројеката са Русијом, изјавио је амбасадор Русије Александар Чепурин.

Иако ће 2019. престати снабдевање гасом из правца Украјине, Чепурин је рекао да су руска предузећа у принципу спремна да се укључе у решавање проблема са гасним снабдевањем Југоисточне Европе.

Руски амбасадор је на 15. Економском самиту Србије изјавио да ће ускоро почети изградња гасовода из Новоросијска до границе са Турском и навео да Русија има слуха за предлоге о изградњи вертикалног гасног коридора из Турске за Бугарску, Румунију, предлоге о ТАП-у и друге.

Кључно је питање, каже Чепурин, то где ће даље ићи гасовод. Он је подсетио да се Русија изјаснила за то да би гасовод требало да иде према северу преко Македоније, Србије, Мађарске за Аустрију.

Кад је реч о предлозима за нове опције, Чепурин упозорава да се ту поставља више питања.

„Ко ће да инвестира? Под каквим условима? Руска предузећа су, у принципу, спремна да се укључе у решавање проблема који се појављују“, рекао је Чепурин.

Руски амбасадор тврди да ће се енергетске потребе Европе само повећавати, а да Југоисточна Европа нема толико могућности да задовољи растућу потражњу за енергентима.

„Једно је јасно — изградња гасовода је неопходна. Русија притом ништа не намеће. Сваки субјекат тражи предности за себе, а Русија ће, без сваке сумње, радити узимајући у обзир своје интересе“, рекао је Чепурин.

Он је оценио да Србија нема средстава за изградњу гасовода на својој територији и да њена потрошња гаса није велика, односно да износи мало више од један одсто укупног обима испорука руског гаса у Европу.

Ипак, Чепурин каже да је предност Србије то што је могуће искористити заједничко предузеће које је већ створено у оквиру пројекта „Јужни ток“ и његово искуство, јер је већи део гасовода и маршруте већ изграђен.

Охрабрује и чињеница да Русија има веома позитивно искуство у сарадњи са Србијом, посебно кад је реч о изградњи последњег гасовода.

„Србски интерес да добије руски гас је и у томе што би могао да се плати прехрамбеним производима. Руско тржиште је, захваљујући бесцаринском увозу, кључно за опстанак србског села“, рекао је Чепурин.

До престанка снабдевања гасом преко Украјине остало је још четири године и земље међу којима је и Србија треба да се одлуче за нову маршруту. Руски амбасадор у Београду поздравља интересовање Србије да гасовод прође преко њене територије.

„Мислим да љубав није толико неопходна, овде су важни интереси“, рекао је Чепурин.

Указујући да је Европа традиционално највећи потрошач руских енергената, он је рекао да су адути снабдевања руским гасом обим, поузданост и повољне цене.

Руски амбасадор је оценио и да је Брисел, под притиском Вашингтона, спречио изградњу „Јужног тока“ из политичких разлога.

„Ван сваке сумње, то је било остварено на штету земаља Југоисточне Европе, међу њима и Србије“, рекао је Чепурин и додао да су ривали „Јужног тока“ из тога изашли задовољни, а учесници изгубили.

Он је напоменуо да поука „Јужног тока“ за Русију није узалудна, јер сад схвата да мора више да ради на диверсификацији привреде, те подсетио да та земља развија енергетски дијалог са Кином, Јапаном, Јужном Корејом, Индијом.

Јасно је, рекао је Чепурин, да ће у блиској будућности бити превазиђена тенденција евроцентризма и да ће се остварити диверсификација са оријентацијом ка истоку.