Лидери Г7 − глумци високе класе

Русија, која већ другу годину не учествује на самиту Групе седам, ипак је била једна од најважнијих тема разговора лидера индустријски најразвијенијих земаља, одржаних у баварском дворцу Елмау.

Док су мишљења о улози Русије у решавању међународних питања подељена, став лидера Г7 јединствен је у вези с антируским санкцијама, које ће бити продужене и након 1. јула.

Званична Москва демантовала је америчког председника Барака Обаму, који је рекао да је руска економија значајно ослабљена.

Политички аналитичар Калеб Маупин има теорију по којој санкције немају никакве везе са Украјином. Oн сматра да разлог за погоршавање односа са Москвом лежи најпре у чињеници да САД покушавају да изолоју Русију, јер она јача и постаје врло моћан играч на светском економском тржишту.

„Русија расте и то представља опасност за банкаре из САД и Велике Британије, који желе да задрже хегемонију на светском тржишту. Русија и њене државне нафтне и гасне компаније — опасност су за  западне банкаре", истиче Маупин.

Према његовим речима, велики број држава подржава САД зато што те државе нису заиста независне и нису у могућности да раде у сопственом интересу.

"Ту можемо навести Немачку и Пољску као примере — на њиховој територији налазе се бројне америчке војне базе. Економије ових држава су контролисане од стране америчких и британских банака и стога су практично њихове  колоније“, каже он.

Маупин наводи да су политичари који се окупљају на састанцима попут Г7 — глумци високе класе. Прави доносиоци одлука су банкари са Вол стрита.

„Представници Г7 су, такорећи, снага на умору, али они се неће тек тако лако предати. Погледајте шта се дешава у Украјини са неофашистичким режимом који је тамо постављен. Или Јемен, који се налази под бомбама, а камапњу води Саудијска Арабија. Банкари са Вол стрита губе моћ, али не желе да се мирно предају“, тврди Маупин.

Аналитичар „Радионице евроазијских идеја“ Григориј Трофимчук каже да се Русија у неком смислу „навикла“ на санкције.

"Руски произвођачи су сада свесни чињенице да санкције нису нека привремена појава. Штавише, због потпуног или делимичног укидања санкција, не значи да руска привреда не треба да развијa домаће технологије. У том смислу охрабрује сарадња са Кином, светским технолошким лидером у многим браншама. Тако да руска привреда има сигурну будућност", рекао је Трофимчук.

Санкције су принудиле руске компаније да брзо реагују на нове околности. Компаније попут  прерађивача течног нафтног гаса „Сибур“ и фабрике алатних машина „Стан“, искористиле су шансу и заузеле део тржишта након одласка страних фирми — каже директор Института модерног државног развоја Дмитриј Солоников:

„Не ради се само о борби против санкција. То може да постане стратешки пројекат за развој производње на читавој територији Русије, за стварање нових радних места и додатне вредности унутар државе. Реализација таквих пројеката зависи од воље државног руководства“.