Асанжова борба против дигиталног империјализма

Књига оснивача Викиликса је идеолошка платформа човечанства које не жели да буде манипулисано, каже Кокан Младеновић.

Ако ће будућност интернета бити Гугл, то би требало озбиљно да забрине људе широм света којима интернет отелотворује обећање алтернативе америчкој културној, економској и стратешкој хегемонији, пише Џулијан Асанж у уводу књиге „Кад је Гугл срео Викиликс“, коју је на србском објавила кућа „Албион букс“.

На промоцији србског издања у Медија центру говорили су повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, уредник новинске агенције Бета Иван Цвејић, редитељ Кокан Младеновић и стручњак за информационе технологије Жарко Птичек.

Гугл — џиновско централизујуће зло

Књига је замишљена као велики интервју са делегацијом Гугла, урађен док се оснивач Викиликса налазио у кућном притвору у руралном Норфоку, североисточно од Лондона. Посетио га је нико други до Ерик Шмит, извршни председник информативне империје из Силиконске долине са сарадницима.

Асанж је убрзо схватио да је делегација једном четвртином била Гуглова док је три четвртине чинио спољнополитички естаблишмент САД. За Ивана Цвијића уредника новинске агенције „Бета књига“ је узбудљиво суочавање са онима које овај дигитални Робин Худ сматра одговорним за цензуру и глобалну доминацију.

„Гугл види као џиновско централизујуће зло које ће довести до смрти приватности и ауторитаризма“, рекао је новинарима у Медија центру.

Асанж говори о покушајима владе САД и њених савезника да се обрачунају са Викиликсом и његовим сарадницима као и о везама Гугла са Стејт департментом и америчком администрацијом.

Шмитову књигу „Ново дигитално доба“ из 2013. године види као израз дигиталног империјализма који има подршку ратних хушкача попут Тонија Блера, Хенрија Кисинџера, Била Хејдена и Медлин Олбрајт.

За Шабића, амбиција није да се контролише појединац, ни државе, већ да се успостави нови контекст у коме ће човечанство да функционише на начин на који то некоме одговара. О заштити личних података на интернету у Србији се не води рачуна.

„Имамо потпуно неодговоран однос према заштити података личности и забрињавајући заостатак, чак и за земљама у окружењу„, каже повереник, који припрема извештај.

Како се одбранити од Великог брата?

Жарко Птичек, стручњак за информационе технологије, каже за Спутњик да алтернативе постоје.

„Уместо твитера користите Ело, уместо Гугла као претраживача — Дакидакго“

За редитеља Кокана Младеновића Асанжова борба се не односи само на Гугл, већ је и позив „да почистимо сопствено двориште“.

„Образац побуњеничког понашања који избија из Асанжових књига је важан сада и овде.

Не читам их као судбину човека који је тамо негде изолован и бави се  светским проблемима.(…) Живети у оваквој Србији и говорити о овој књизи као да се дешава тамо негде значи оглушити се о њене основне постулате. Живимо у земљи формалне демократије, која је као многе светске демократије пука лаж“, рекао је Младеновић на промоцији књиге.

Књига „Кад је Гугл срео Викиликс“ је за њега идеолошка платформа човечанства које не жели да буде манипулисано.

Ана Оташевић,