Дане Чанковић: Срби су најугроженији народ у Европи

Република Србска је наша највећа побједа и она за нас значи слободу. Нажалост, многи атакују на ту слободу и угрожавају се права Срба чак и у Републици Србској а поготово њихова права су угрожена у Федерацији БиХ.  Овом приликом износим неколико ствари у вези Срба у Републици Србској које потврђују ту чињеницу:

•    Три-четири процента Бошњака у Републици Србској спријечили су жељу преко 90 посто Срба да химна Републике Српске буде Боже правде а грб Немањића;

•    Значајни економски пројекти који су добри за Србе и Републику Српску оспоравају Бошњаци и не дозвољавају да се реализују;

•    ПИО/МИО Федерације БиХ који је у законској обавези да исплаћује пензије Србима који су то право стекли у Федерацији БиХ то не чини већ то ипслаћује Република Србска. По тој основи ПИО Рерпублике Српске до сада трпи штету од преко 700 милиона конвертибилних марака;

•    Коефицијенти расподјеле новчаних средстава са јединственог рачуна УИО БиХ неправедно су одређени и по тој основи Република Србска трпи штету од преко 100 милиона КМ годишње. Прије неколико година та штета је износила и више јер је коефицијент расподјеле новчаних средстава за Републику Српску био мањи;

•    Већина бошњачких политичара и дио међународне заједнице желе да Србе  лажно представе искључиво као злочинце и кривце за претходни рат а Бошњаке за жртве. Ту функцију има и такозвана резолуција  о геноциду у Сребреници коју покушава да наметне Велика Британија у Савјету безбиједности Уједињених нација. Тај дио међународне заједнице искључиво прича о бошњачким жртвама друге Сребренице која се десила јула мјесеца 1995, а не поштују и не уважавају српске жртве које су се десиле у првој Сребреници од Божића 1993. па до јула 1995.  године. У том периоду је Насер Орић са јединицама армије БиХ излазио из Сребренице и вршио покољ над старим и младим, мушким и женским србским становништвом околних села.

Из те чињенице и осјећања да су Срби најугроженији народ, мора проистећи стратегија обнове оне српске државе коју ће србски народ вољети, а која  ће бити гарант заштите интереса србског народа и сваког појединца у њој. Тек онда, таква држава може ући у регионалне и друге интеграције. Та стратегија подразумијева отварање србског националног питања на Балкану и треба да дефинише србски идентитет (само ћирилично писмо, или и латинично, само православна религија, или могу бити и Срби православци, мухамеданци, римокатолици, атеисти...). Таква обновљена држава мора бити утемељена на истинским вриједностима, моралу, мора мотивисати људе на рад, као смисао живота, родољубље издићи као најважније колективно осјећање и изузетно вриједно за сваког појединца. У стварању и оживотворењу такве стратегије треба да су укључени сви. И САНУ, СПЦ, политичари, научници, истакнути појединци, обични људи. Народ треба да функционише као један функционални добронамјерни организам у којем свако има своју улогу...

Србија треба да оствари своју улогу гаранта Дејтонског споразума и да са Републиком Србском покрене иницијативу враћања на изворни Дејтонски споразум, тако што ће се све наметнуте одлуке високог представника или оне које су донесене под притиском и нелегално ставити ван снаге. На такав начин насилно су пренесена многа овлаштења Републике Српске добијена Дејтонским споразумом на ниво заједничких институција БиХ. Уколико  се то не успије реализовати у наредном периоду и не наиђе на разумијевање бошњачких и хрватских политичара, онда Србија треба да подржи вољу србског народа која би била исказана на референдуму о статусу Републике Српске. Неопходно је и да Србија подржи Србе у региону да се одупру новом покушају стварања вјештачке нације, као у случају Срба у БиХ да их преобразе у Босанце.

Говор предсједника „СНП – Избор је наш“ Данета Чанковића на Конференцији „Србија и Срби - матица и регион“ одржаној од 24. до 26. јуна у Будимпешти у организацији Самоуправе Срба у Мађарској.