Формирање Тијела националног спаса

 

Сада, када је Декларација усвојена у Народној скупштини, можемо рећи да она, у својој суштини, има геноцидне намјере, јер индиректно осуђује један народ, односно дио народа, да је починио злочин геноцида, а такве осуде засноване су на лажима. У Сребреници се у јуну 1995. године догодио злочин, али је од пресудне важности да се одговори ко је организовао стријељање неколико стотина ненаоружаних Бошњака и зашто починиоци тог гнусног злочина, иако познати, нису судски процесуирани, осим Дражена Ердемовића. Он је признао да је у том злочину учествовао, а Хашки суд га је осудио на само пет година затвора!? Да ли овом Декларацијом Србија преузима одговорност од холандског батаљона који је штитио Сребреницу? И да ли Декларацијом неко, на лукав начин, хоће да унесе мржњу између два дијела једног народа, и то са несагледивим посљедицама? Зато Покрет сматра врло важним да обичан човјек зна да су против такве Декларације биле политичке странке чије већинско гласачко тијело чине Срби, а да је инструментализовани режим обезбиједио усвајање такве Декларације преко странака чије гласачко тијело не чини ни близу 50 посто српског гласачког тијела. Ова чињеница несумњиво говори да српски народ није против самог себе.

 

Усвајање  Декларације најављује долазак велике опасности по Републику Српску и српски народ у њој, и, зато, Покрет сматра неопходним формирање Тијела националног спаса. То Тијело имало би за циљ израду стратегије одбране Српске и српског народа у њој, а чинили би га представници свих политичких странака, истакнути појединци и црквени великодостојници.