Убијани на кућном прагу

10.04.2010. год.

Комеморативним скупом и парастосом, који ће бити одржани на Мали Васкрс, у недјељу, 11. априла, мјештани дервенског насеља Чардак присјетиће се и одаће пошту погинулим суграђанима који су страдали током Одбрамбено-отаџбинског рата.

- На Ваксрс 1992. године припадници 103. дервентске ХВО бригаде, потпомогнути паравојним хрватско-бошњачким јединицама из Дервенте убили су 36 мјештана овог насеља - рекао је "Фокусу" Драго Кнежевић, један од преживјелих свједока овог стравичног злочина.

Он је навео да су људи убијани на кућном прагу, а да су ликвидације настављене и у логорима, гдје је касније одведена већина Срба из насеља Чардак.

- За злочине почињене над овим становницима до сада нико није процесуиран, иако је прошло готово 18 година откако се он десио - подсјетио је Кнежевић.

Он је навео да је ово насеље данима гранатирала артиљерија хрватске војске.

- Заједно са нама, од хрватских граната у подрумима су се крили и Бошњаци, који нису напуштали своје куће - рекао је Кнежевић.

На Васкрс, око осам сати ујутро, три хрватске бригаде, уз помоћ паравојних формација које су чинили домаћи Хрвати и Бошњаци, напале су насеље.

- Напад је изведен са свих страна. Голоруко становништво брзо је поклекнуло. Било је много убијених и рањених цивила, међу којима дјеце и жена - испричао је Кнежевић и подсјетио да је прва жртва био Ђуро Тривановић.

Ликвидиране су цијеле породице, попут Лазаревића, гдје је у једном тренутку убијен отац Вељко, његов син Душко и супруга му Мирјана.

Убијени су и Саво, Јелена и Горан Живковић, а кћерка Гордана је једина избјегла смрт, јер се тог дана није задесила у кући.

- Многи људи су убијани у моменту када су излазили из куће да се предају. Пуцано им је у главу. Ђорђе Симић дигао је руке као знак предаје, а они су пуцали у њега - присјетио се Кнежевић и додао да су након тога иживљавања остали становници Чардака српске националности одведени у логоре који су се налазили у бившем Дому ЈНА, војном складишту На Рабићу и школи у Пољарима.

Тијела убијених Срба из дервентског насеља Чардак пронађена су послије рата у више појединачних и масовних гробница и на достојанствен начин сахрањена.

Послије окупације Чардака и протјеривања његових становника, починиоци злочина оставили су на једној згради поруку - Чардак је мртав.

То се, међутим, није десило. Послије ослобођења, преживјели Срби из овог насеља обновили су своје куће и на мјесту најкрвавијег зочина подгли споменик у знак сјећања на убијене сународнике.

Извор
Фокус

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....