Наиме, он је пре десетак дана добио решење Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине да се испоручи Хрватској на основу црвене интерполове потернице и поред чињенице да је само неколико година раније Холандија одбацила ову потерницу као неосновану.

-Апелациони суд је већ једном поништио ту одлуку Вишег суда, али пре десетак дана је донета нова - истоветна пресуда да ме изруче. Адвокат је опет упутио жалбу, а ја бих волео да се ово већ једном заврши. Ако треба да ми се суди нека ми се суди, али у Србији. У овој земљи нико не жели да ме саслуша. Као неко куче лутам београдским улицама и више не знам коме да се обратим, јер никога не занима што сам невин - почиње своју потресну исповест Шљубура.

Родом из Славонске Пожеге, почетком сукоба у Хрватској био је председник Месне заједнице у насељу Бапска код Вуковара. Међутим, мада је у Хрватској живео све до 1999. године, тек 2007. године је сазнао да је на црвеној интерполовој потерници и то због ратних злочина почињених током рата.

-Још 2004. године преко “Вести” сам прочитао велики списак Срба које Хрватска наводно тражи. Ту сам пронашао и своје име уз коментар да сам “физички и психички малтретирао цивилно становништво”. Како знам да никога нисам ни такнуо, а камоли рекао неку ружну реч, мислио сам да је то измишљотина и брзо сам заборавио овај списак. Међутим, 2007. године, када сам се враћао са летовања из Србије, холандска полиција ме је зауставила на граници јер сам се налазио на некој потерници. У притвору сам провео двадесетак дана и ту сам и сазнао да сам у Жупанијском суду у Вуковару 2005. године у одсуству осуђен на три године. И не само то, у тој пресуди пише да је истрага против мене започета још 1996. године, а ја сам до 1999. године тамо живео и нико ме апсолутно није контактирао. Чак сам без икаквих проблема извадио њихово држављанство и пасош - прича на рубу плача овај несрећни човек који се за помоћ на крају обратио и директору Веритаса Сави Штрпцу.

Шљубура је у те три недеље проведене у холандском екстрадиционом притвору сачекао да њихово правосуђе затражи додатне доказе од Хрватске. Како их није било - пустили су га на слободу уз извињење.

-Дословце ми је речено да за њих ја нисам ратни злочинац и да без икаквих проблема могу да путујем целом Европском унијом. Прошле године, баш пред лето, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио да нико ко није чинио злочине не треба да се плаши било чега. За сваки случај сам после тога отишао и у амбасаду Србије у Холандији и тамо потанко објаснио свој случај и питао да ли ћу имати неких проблема. Речено ми је да се не плашим и да слободно путујем. Што ли сам их послушао - криви себе овај човек коме и даље није јасно како то Србија више поштује правосудне одлуке Хрватске него Холандије.

-Знам да нисам крив и свакоме могу да погледам у очи. Никад никоме нисам ништа нажао учинио и увек сам се трудио да ако некоме не могу да помогнем онда нећу ни да му одмогнем. Али, много ме боли ова неправда, јер ово није само мој случај. Пуно је оних који су невино пресуђени. У ових неколико месеци су ме звали буквално из свих крајева света и добар део њих се преплашио над својом судбином. Знају да ако се ово догодило мени, очигледно и даље може да се догоди и сваком другом Србину који је живео у Хрватској - каже на крају Ранко Шљубура.

У логору у Осијеку

Овај несрећни човек је 1992. године пет месеци провео у затворима у Славонској пожеги и Осијеку само зато што је Србин.

-У затворима сам доживљавао највећа малтретирања и понижавања. Врхунац је био кад су се петорица стражара кладила да ли ће ме убити или не. Имао сам срећу да су тројица била да останем у животу. Недуго, затим, нас 60-ак Срба, који смо насилно ухапшени, размењени смо за око 400 Хрвата - прича Ранко Шљубура.

Носталгија

Ранку су супруга Босиљка и двојица синова, Горан и Зоран у Холандији. Свакодневно се чују телефоном и они би да дођу да буду поред њега, али он не да.

-Да ли ми верујете да сам ја у Србију долазио искључиво због носталгије, да се надишем овог нашег ваздуха. Хвала Холандији што нам је обезбедила нормалан живот, али мени је срце и даље овде - у отаџбини - плачним гласом прича овај несрећни човек.

Олакшавајуће околности

У пресуди Жупанијског суда у Вуковару, уз образложење трогодишње казне за ратне злочине, дословце стоји и следећи пасус:

“На страни оптуженог Ранка Шљубуре суд није нашао нити једну отежавајућу околност. Као олакшавајуће околности суд је оценио да је оптуженик показао минималну количину криминалне воље, јер је као председник месне заједнице учествовао у протеривању Хрвата, али у околностима које су тада владале помогао је истима да се заштите од још већег малтретирања и тежих последица”.