Стрипови о ЕУ за Енглезе пропаганда

Брисел издваја стотине хиљада евра за објављивање дечјих стрипова који младим грађанима Европске уније треба да укажу на предности уједињене Европе. Ипак, у Великој Британији, где би следеће године требало да буде одржан референдум о чланству земље у Европској унији, ови стрипови су оцењени као отворена пропаганда.
ЖРади побољшања имиџа Европске уније у очима будућих генерација Брисел је издао серију дечјих стрипова. За илустровање примера економског успеха постигнутог у савезу није се жалило за стотинама хиљада евра.

У стрипу је представљено како ученик сумња у буџетску политику Европске уније. Учитељица му објашњава да су огромна средства утрошена за подршку становништву зарад благостања Европе.

У осталим стриповима хвале се пољопривредна политика, заштита здравља и слобода кретања радне снаге унутар Европске уније.

Ипак, члан Партије за независност Уједињеног Краљевства Џерард Батен сматра да на тај начин Европска унија децу доводи у заблуду. 

„Неприкривена пропаганда која се финансира средствима пореских обвезника усмерена је на децу која су принуђена да заузимају страну у политичким дискусијама. Притом деци ништа не говоре о трошковима буџета у Европској унији, као ни о политичким проблемима које она ствара“, навео је Батен. 

Према његовом мишљењу, ако је неопходно говорити ученицима старијих разреда о Европској унији, потребно је представити је с разних становишта.

„Ипак, ови стрипови су намењени малој деци и они одражавају веома пристрасну и необјективну тачку гледишта. А плаћају их родитељи који се можда не слажу с оним што њиховој деци говоре у школи о Европској унији. Бојим се да је то потпуно несврсисходна потрошња новца“, рекао је Батен. 

Ово, наравно, није први случај у којем влада хвали своја достигнућа на овакав начин. Слична агитација примењивана је и у време Хладног рата.



Правник и критичар медија познат као Лајонел сматра да је пропаганда у свим временима била усмерена ка најрањивијим слојевима друштва.

„Пропаганда није последица Хладног рата, она је постојала пре њега, постоји и сада. Наравно, она нас подсећа на Хладни рат, али ја одговорно тврдим да ако пажљиво погледате, пропаганду можете видети свуда“, каже он. 

Он сматра да деца нису способна критички да размишљају и да разликују истину од лажи. 

„На крају крајева, шта је пропаганда? Људи тако називају информације с којима се не слажу. Отуда питање — да ли су деца довољно зрела да увиде пропаганду? Одговор је – не! Таква политика је, неспорно, ефикасна, и она је увек усмерена ка омладини — најрањивијем делу друштва, на који је најлакше утицати“, тврди Лајонел.