САД неће поштедети ни Европу

Како би ослабиле Русију, САД су спремне да ратују до „последњег човека“, пише амерички историчар Ерик Зис, упозоравајући да се интереси Вашингтона притом не подударају са интересима његових савезника. Чињеница да антируске санкције наносе штету економији Европе потпуно је прихватљива америчким стратезима, наводи аутор чланка.

Председник САД Барак Обама у Либији, Сирији и у Украјини води политику дестабилизације, пише амерички историчар Ерик Зис. Према мишљењу овог стручњака, циљ Вашингтона јесте да ослаби Русију. Ипак, америчко деловање угрожава и Европу која се суочава са милионима избеглица из кризних региона. То долива уље на ватру када је реч о негодовању ултрадесничарских противника имиграције у Европској унији и подрива европску политичку стабилност, оцењује аутор.

Пре него што су Американци бомбардовањем разорили Либију, то је била земља у процвату, наставља Зис. Тамо је био висок доходак по глави становника, приходи су равномерно распоређивани. Образовање и здравствена заштита били су под контролом државе и доступни свима, па и сиромашнима. Након интервенције САД Либија је постала најозбиљнији проблем за Европу. Сада је на реду Сирија, која, према замисли Сједињених Америчких Држава, треба да буде уништена ради победе над Русијом.

Како пише историчар, америчке власти теже да свргну сиријског председника Башара ел Асада. Уз њега би ова земља остала држава у којој би биле загарантована слобода вероисповести, а САД тамо желе да успоставе исламску владу и због тога подржавају терористе. Асад је притом савезник Руске Федерације, а Сирија је играла кључну улогу у вези са испоруком руских енергената Европи. Зис сматра да „борба“ Американаца против Исламске државе представља обичан шоу, самопромоцију и пропаганду. Светска јавност је, наравно, заинтересована за победу над тероризмом, али представници америчке елите мисле другачије. Њихов циљ је да рашире америчку империју.

На сличан начин је Вашингтон прошле године свргнуо владу Виктора Јануковича у Украјини. Али то се није десило под штитом „борбе против исламског терора“ него током „демократских демонстрација“. Америчка влада се заодева сличним формулацијама како би довела људе у заблуду и сакрила од њих чињеницу да подржава „крајње антируску, нацистичко-фашистичку власт“ надомак Русије — у Украјини, наводи аутор.

Свргавање либијског лидера Муамера Гадафија и украјинског председника Виктора Јануковича, покушаји да се са власти удаљи Башар ел Асад — већ се то чини како би се ослабила Русија и како би се сменио режим у тој земљи. Ипак, ово деловање се одражава и на европске државе. Спољна политика Вашингтона могла би да доведе до тога да се, када се оконча хаос и прекину рушења која су испровоцирали сами Американци, САД остану „једини преживели“ у том рату. Чињеница да антируске санкције наносе штету економији земљама Европе, потпуно је прихватљива америчким стратезима, јер је у игри могуће победити на два начина. Један од њих да се побољшају сопствени резултати, а други је да се смање резултати свих конкурената. Сједињене Државе се ослањају искључиво на други метод, закључује Зис.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут