
Стаљин и писци
На руском тв каналу „Култура“ емитован је ауторски програм Бенедикта Сарнова „Стаљин и писци“.
Прве две епизоде овог позантог руског историчара књижевности биле су посвећене односу Стаљина према Максиму Горком и Демјану Бједном, а затим су расветљени односи совјтског диктатора према двојици других значајних писаца његове епохе - Алексеју Толстоју и Борису Пиљњаку.
Сценарио је заснован на истоименој књизи овог позантог истраживача књижевности Стаљиноновг доба и садржи однос Јосифа Џугашвилија према најистакнутијим писцимна 1920-1930-их година, као и трагичне последице мешања власти у живот књижевних стваралаца.
Филм о Аексеју Толстоју посвећен је књижевнику који је био приморан да плати својим талентом покушаје измирења ауторског „ја“ с „политичком неопходношћу“ .
Стаљин се старао о лепом изгледу своје државе
Аутор истраживцачког пројекта „Стаљин и писци“, Бенедикт Сарнов у својој мнографији истиче да је Стаљин био преокупиран тиме да излог државе изгледа респектабилно, као нека „марамица –свиленица“ у очима светсог јавног мњења, па у том смислу и совјетска књижевност мора бити на нивоу највиших достигнућа у савремениј светској књижевности.
Совјетским вођама је веома импоновало што имају на располагању једног грофа Толстоја.
То је уверавало и њих саме да нису скоројевићи, некакви самозванци, и да је гроф Толстој њихово природно окружење.
Све је то утицало да Алескеј Толстој добије вртоглавицу од успеха, заслуга и поштовања које према њему осећа партијски државни врх Совјетске Русије.
Стаљин чекао да се освети Пиљњаку
У филму „Стаљин и писци.Борис Пиљњак“ је екранизована судбина уметника коме је отвореност коју је себи дозволио у „Повести неугашеног месеца“ била смртоносна.
Године 1926. у часопису „Нови свет (Новый мир) објављена је „Повест неугашеног месеца „ тада већ познатог писца Бориса Пиљњака, у којој је веома прозрачно наговештено да је смрт омиљеног народног комесара Фрунзеа на операционом столу наручио Стаљин.
Права имена главних личности у овој повести нису наведена, али ником није остало ни најмање сумње о коме се ради.
„Јосиф Висарионович се никад није журио, умео је стрпљиво да чека, и са сигурношћу можемо рећи да је судбина Бориса Пиљњака, трагичан крај његовог живота, била решена кад је Стаљин прочитао „Повест неугашеног месеца“ .
Као доказ за ову тврдњу је чињеница да је међу списковима за стрељање које је Стаљин лично својом оловоком потписиавао онај у коме је име Бориса Пиљњака“, каже Бенедикт Сарнов.
Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















