Русија и Кина враћају у моду велике ратне бродове

Амерички научник и професор на Факултету за дипломатију и међународну трговину у Патерсону, америчкој држави Њу Џерси, Роберт Фарли очекује повратак доба великих ратних бродова. Потврда за то су, према његовим речима, најновији пројекти Русије и Кине.

Иако велики бродови већ неколико деценија нису у моди, изгледа да је дошло време за њихов повратак, сматра Фарли.

Он је указао и на чињеницу да Русија и Кина одвојено праве пројекте којима је циљ изградњу великих ратних бродова.

„Деценијама уназад, архитекте у морнарици концентрисане су на изградњу бродова који су, у односу на стандарде из два светска рата, изузетно крхки. Данашњи бродови, у поређењу са њиховим прецима из 20. века, могу нанети много више штете противнику, али, за разлику од њих, нису много издржљиви“, наводи професор у свом чланку „Национална стратегија“ и додаје да је време да се на то обрати пажња и да се поново почне са изградњом чврстих бродова.

Фарли је као пример навео британски ратни брод из класе „бритиш ројал соверн“ из 1890. године.

Ови бродови  опремљени су тешком артиљеријом у предњем и задњем делу и ојачани су челичном арматуром, тешком 15.000 тона. Интересантно је то да су светске морнарице радо усвојиле тај дизајн, који омогућава ефикасност у нападу, али и у одбрани.

„До 1915. године тонажа ратних бродова из Краљевске морнарице износила је 27.000 тона. Од 1920. године највећи светски бродови тежили су 45.000 тона, да би 1921. године међународним споразумима била ограничена величина брода, иако су немачки и јапански бродови били невероватних размера“, рекао је амерички научник.

Међутим, поморске битке у Другом светском рату показале су да велики ратни бродови нису функционални и да, не само да не могу да се одупру јаким ваздушним и подморничким нападима, већ и да не могу да узврате ударац.

„После рата велики ратни бродови су мало-помало падали у заборав“, каже он.

Међутим, 1970. године СССР почиње изградњу тешке ракетне крстарице класе „киров“, а као одговор на то Америка реновира четири своја ратна брода класе „ајова“, која су била у служби само неколико година.

„У последње време, Русија, САД и Кина поново разматрају изградњу великих бродова“, каже Фарли, и додаје да америчка морнарица припрема пројекат изградње ратног брода на нуклеарни погон са депласманом од 25.000 тона.

У међувремену, према његовим речима,  Кина тестира ратни брод „типа 055“, највећи азијски војни брод, док руска морнарица планира да почне изградњу новог разарача класе „лидер“.

Према дизајнерима, нови руски бродови ће тежити око 17.500 тона и моћи ће да носе 60 противбродских ракета, 128 крстарећих противавионских ракета, као и 16 противбродских  пројектила. Очекује се да ће бродови достизати брзину од 30 чворова и да ће моћи, без подршке, да остану на мору до 90 дана.

Коментаришући све ово, професор Фарли каже да су велики бродови, ипак, у предности.

„Већи бродови могу носити више ракета које се могу користити у офанзивне и у дефанзивне сврхе, док напредак у артиљерији омогућава до сада највећу прецизност“, закључује он.