И деспот Стефан Лазаревић пивом дворио госте
После 175 година једна од најстаријих пивара са нашег простора одлази у историју. Чувена Београдска индустрија пива, завршила је у стечају, а флашице са БИП логом, постаће успомена и још један мотив из дуге српске традиције испијања, справљања и прозиводње пива. Овај чудесни напитак од хмеља код нас пио се још у средњем веку, а био изузетно популаран ужитак у време деспота Стефана!
Срби су, тврде инжењери ове технологије, за пиво знали још у раном средњем веку, а у њему су уживали србски витезови. Справљали су га и пили на двору, манастирима и приватним поседима. О томе сведоче и Светосавска хрисовуља, Дечанска повеља и једно сачувано писмо краља Владислава.
Прво србско пиво правило се од слада из жита, уз поступак охмељивања. Зависни сељаци на поседима Бањског, Бистричког, Грачаничког и Дечанског властелинства, били су дужни, обично пред неки празник, да дају манастиру слад и хмељ.
Пиво се пило и у Пиротском крају, али се спремало са овсеном житарицом, и било је познато под називом “аловина”. Слична руском квасу.
- У време деспота Стефана, све се више пило пиво као ново пиће и тада постаје веома популарно - говори Саша Деспотовић, инжењер прехрамбене технологије, асистент на Технологији пива Пољопривредног факултета Земун. - Након аустро-турског рата, почетком 18. века, и аустријске окупације Београда долази до насељавања Немаца који са собом доносе знање и технологију производње пива. Управо у том периоду на Дорћолу се отварају две мале пиваре-радионице.
Пиво се може произвести у сопственом дому. Инжењери кажу да је за 20 литара пива потребно 23 литра воде, четири килограма јечменог слада, 250 грама пшеничног слада, 0,25 килограма ароматичног слада, 30 грама пелета хмеља и једна кесица квасца.
Како истраживања показују, у 18. веку се у Београду трошило много алкохола. Србски гувернер од 1733. до 1736, генерал Марули, у једном извештају се жали како “сваки неваљалац, који овамо побегне и узме једну собу под кирију, купи буре или два пива или их узме на вересију”. За време немачке владавине Београдом, трошило се нарочито много пива.
- Панчевачку пивару Абрахам Кепиш је основао 1722. године по уговору који је закључио са Земаљском администрацијом Аустрије - објаснио нам је Деспотовић.
- Производило се на занатски начин, а капацитет је био 10.950 кофа, или 6.100 хектолитара. Пивара је од 1847. године у власништву породице Вајферт, која је дала значајан допринос развоју пиварства у Панчеву и Београду. Пред Први светски рат пивара је достигла капацитет 31.000 хектолитара пива, а у периоду 1921-1927. године, након реконструкције, капацитет се повећава на 50.000 хектолитара.
Упркос што је на листи 10 градова у којима може да се попије најјефтиније пиво британског листа “Индепендент”, Београд на осмом месту, потрошња пива код нас се из године у годину смањује. За последњих осам година, смањили смо кунзумирање овог напитка за трећину, а разлог је, кажу стручњаци, слаба куповна моћ. У односу на потрошњу овог пића у свету, наша земља далеко заостаје за водећима! По глави становника, годишње попијемо 65 литара пива, што је упола мање од, рецимо Аустријанаца. У истом периоду произведемо око пет милиона хектолитара, а, на пример, Немци готово 20 пута више.
- У 19. веку кнез Милош Обреновић испољио је велико интересовање за пиварство. На његову молбу, млинарски стручњак из Сремске Митровице, Вајхапл, 1839. године отвара прву малу радионицу за варење пива у Београду, на простору између данашњих улица Скадарске и Цетињске - рекао је Деспотовић.
У Великој пивари одржавале су се и прве позоришне представе у Београду. Касније је створено и прво Србско пиварско акционарско друштво. Почетак 20. века обележиле су многе техничке новине, које су уведене како у београдске, тако и у остале пиваре на територији тадашње Југославије. Све новине први је уводио Ђорђе Вајферт, власник панчевачке пиваре, који је изградио нову велику пивару и у Београду, испод Топчидера, на месту данашње велике фабрике БИП.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
