Више превода на руски

Финиш Московског међународног сајма књига који је завршен у Москви, био је посебно успешан за представнике Србије. На нашем штанду промовисане су две књиге србских аутора објављене на руском језику "Испод таванице која се љуспа" Горана Петровића, у преводу Ларисе Савељеве и "Пољубац" Гордане Ћирјанић, у преводу Василија Соколова. Обе књиге је објавила тјуменска издавачка кућа, уз помоћ администрације Тјумена и великих пријатеља Срба Козлова и Дубинског.

Наступ нашег најпознатијег живог писца у Русији Горана Петровића привукао је пажњу бројних посетилаца који су у дугом реду чекали да им србски књижевник потпише књигу.

О нашој књижевности говорио је познати московски књижевник Јуриј Пољаков, уредник "Литературне газете".

- Било би добро да се што више књига преводи са србског на руски. Нажалост, комерцијализација издаваштва у Русији је довела до тога да се у малој Србији много више штампа превода руских књига него србских у Русији. Охрабрује, ипак, чињеница да се зборници србских писаца објављују у Сибиру, па ће ваљда то потакнути и друге издаваче да објављују дела познатих србских књижевника - казао је Пољаков.

Судећи по оценима угледних московских историчара, велики успех ће имати и тек промовисана књига Мила Бјелајца "Коме је потребна ревизија историје". Књигу је објавио "Алгоритам", а предговор руском издању је написао угледни овдашњи историчар др Андреј Шемјакин.

Говорећи о вредности књиге, наш амбасадор, историчар Славенко Терзић, нагласио је да је често био у прилици да и у Русији разобличава стереотипе по којима је Србија изазвала Први светски рат, а да је иза ње стајала Русија. Нагласивши да је злонамерна тврдња да је атентат у Сарајеву био "терористички акт", Терзић је истакао важност превода Бјелајчевог дела на руски.

О Првом светском рату било је речи и у представљању "Војног дневника" Миодрага Б. Петровића, који је на руски превео Институт "Иво Андрић" из Вишеграда. На овогодишњем сајму на србском штанду говорило се и о србском и руском језику и литератури и руској емиграцији. Реч је о истраживањима Филолошког факултета у Београду, о чему су говорили професори Вранеш и Половина.

РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ

Представљајући књигу Мила Бјелајца, Шемјакин је истакао да је наш аутор обавио посао и за руске историчаре кад је објаснио због чега неки на Западу сада прекрајају историју и оптужују Србију и Русију за почетак Првог светског рата.

- Они који сада прекрајају историју игнорисали су радове србских историчара о Првом светском рату - рекао је Милован Ристовић. Да би изнели своју истину прећутали су чак и дела србских историчара штампана у угледним издавачким кућама на Западу, попут књиге Андреја Митровића објављене у Лондону. Један од разлога ревизије историје о Првом светском рату су догађаји на Балкану деведесетих година. Таквим историчарима ревизионистима је политика важнија од историјске истине - закључио је Ристовић.