Би-Би-Си креће у медијски рат са Русијом

Би-Би-Си је у понедељак објавио да планира да покрене телевизијски канал на руском језику за промоцију „демократије и слободе“ и обрачуна се са Кремљом који се репресивно односи према домаћим медијима. Емитер ће користити и интернет платформе као што је Јутјуб и снабдевати вестима канале земаља у руском суседству, преноси портал „Политико“.

Планирано проширење, пет година након што је Би-Би-Си обуставио радијско емитовање на руском језику због малог броја слушалаца, делом је покушај компаније да истакне своју важност британској влади, која разматра њена пословања и финансијска средстава, наводи портал.

„Ово поновно улагање је одговор на агресивнију медијску стратегију (руског председника) Владимира Путина“, изјавио је Ричард Самбрук, бивши уредник редакције вести из света на Би-Би-Сију, а данас професор новинарства на Универзитету у Кардифу.

„Све је распрострањенији став да Запад мора да учини више како би се супротставио руској пропаганди“, оценио је он.

Експанзија Би-Би-Сија на руском језику долази девет месеци пошто је немачки међународни емитер „Дојче веле“ добио 3,5 милиона евра за додатне руске садржаје.

„Наш циљ је да пружимо прецизне и поуздане информације на руском и украјинском“, рекао је Инго Мантојфел, главни и одговорни уредник сервиса на руском језику мреже „Дојче веле.“

Бивши заменик пољског министра иностраних послова Јежи Помјановски, међутим, каже да без обзира на заслуге „Дојче веле“ и Би-Би-Сијево извештавање о актуелним темама, ови сервиси губе битку за срца и умове публике руског говорног подручја.

„Њихова способност да допру до публике у региону креће се између два и три одсто, или чак мање“, сматра Помјановски, који је данас извршни директор непрофитне организације „Европска демократска задужбина“, коју финансира Европска унија.

„Међународне радијске и телевизијске мреже не нуде садржаје који су довољно атрактивни тој публици“, каже он.

„Публика тражи сапунске опере које одражавају њихову реалност; траже ток-шоу емисије, ријалити емисије који се базирају на другачијим емоцијама“, објашњава Помјановски.

Званичници мреже „Дојче веле“ кажу да је тај медиј спреман да размотри одређени ниво паневропске, рускојезичне емитерске сарадње, али да би одлука требало да дође из немачке владе.

„Прави проблем за све независне (западне и руске) медије је како доћи до ширих групација људи у Русији који су систематски погрешно информисани од стране руских медија које контролише држава“, рекао је за „Дојче веле“ Мантејфел.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут