Бивши истражитељ сведочио у корист генерала Ратка Младића
Командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за наводни геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана у данима пошто је, 11. јула 1995, ВРС заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.
Капетан Николић (58), у то време официр за безбедност Братуначке бригаде ВРС, пред Трибуналом је 2003. године признао кривицу за прогон Муслимана из Сребренице и осуђен је на 20 година затвора. Сведочио је у корист оптужбе против више оптужених, укључујући и генерала Младића.
У јуну 2013. Николић је, на процесу Младићу, описао сусрет с оптуженим 13. јула 1995. код села Коњевић Поље. Изјавио да му је генерал, после обећања заробљеним Муслиманима да ће бити размењени, гестом руком најавио да ће сви они заправо бити побијени.
Сведок Бурсек, који је као истражитељ Тужилаштва, више пута разговарао с Николићем, пре и након што је он признао кривицу, потврдио је данас у судници да Николић није поменуо Младићев гест у својој изјави о признавању кривице у мају 2003. иако је тај гест описао Бурсеку и тужиоцима крајем априла исте године.
"То је био први пут да сам ја то чуо... Било је неподударности, слажем се. Николић није споменуо Младићев гест у споразуму о признавању кривице", рекао је сведок.
У споразуму о признавању кривице, који је данас цитирао Младићев бранилац Бранко Лукић, Николић је навео само да је 13. јула 1995. команданту ВРС поднео рапорт на раскрсници код Коњевић Поља и да је генерал Младић рекао заробљеницима да ће бити размењени.
Бурсек је посведочио да је Николић имао прилику да исправи своју изјаву о признавању кривице, али да то није учинио, иако је касније то право много пута искористио.
Априлски разговор с Николићем, којем су присуствовали његови тадашњи браниоци, тужиоци нису снимали, изјавио је Бурсек, иако су их, по Младићевој одбрани, на то обавезивала правила суда.
"То је био пропуст за који прихватам одговорност", казао је сведок.
О том разговору, чија је сврха била да се утврди "шта је Николић спреман да призна", Бурсек је, како је рекао, тек крајем јуна 2003. сачинио службену белешку у којој је први пут цитиран Николићев опис Младићевог геста.
На питање Младићевог браниоца Бранка Лукића да ли би поузданији био аудио или видео снимак те Николићеве изјаве, Бурсек је одговорио: "Да".
Упитан зашто Николића није питао о Младићевом гесту током разговора који су били снимани, сведок је узвратио да се "никада није дошло" до те теме.
На питање да ли већу доказну тежину има Николићево признање кривице, у којој није споменуо Младићев гест, или службена белешка о разговору у којем то јесте споменуо, Бурсек је одговорио: "Потписани споразум о признавању кривице".
Током разговора са тужиоцима, Николић је прво "доста врдао", али је касније "почео да нам даје информације у складу са оним што смо ми веровали да се десило".
"На крају сам веровао да је већина оног што нам је рекао била истина, али не цела прича", изјавио је Бурсек. ;
Хашки процес генералу Младићу биће настављен у уторак, 15. септембра.
Сведок је потврдио и да је Николић тужиоцима прво признао да је он наредио масовно убиство око 1.000 муслиманских заробљеника у селу Кравица, 13. јула 1995, а затим то признање повукао, тврдећи да је мислио да је оно било услов за споразум с Тужилаштвом. Негирајући да је Тужилаштво постављало Николићу било какве услове за признавање кривице, осим да "буде отворен према нама и говори истину", Бурсек је казао: "Никада нисмо рекли да без Кравице неће бити споразума".
- Извор
- БЕТА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















