Немци критикују свој школски систем због застарелости и нефлексибилности

Док многи у свету,  међу којима и Србија,   до  неба  воздижу,  школки ситем у Немачкој,  посебно њихове средње стручне школе  чији модел  настоје да копирају,   сами Немци  су дубоко незадовољни  својим  образовним системом   због  застарелости и нефлексибилности  захтевајући његову неодложну модернизацију.

О неопходности  реформе образовног ситема у овој индустријски  најразвијенијој и у сваком погледу најмоћнијој и најнапреднијој  европској земљи, закључује се  после  свих социолошких истржавња  и анкета спроведених у последњој деценији прошлог и првој овог века.

Узнемирујуће слаби резултати PISA  истраживања

Уље на ватру су долили слаби резултати   на редовном  упоредном истарживању које спроводи „Међународни  прогарм оцене  студената“    PISA,   (Programme  for International  Student Assessment ).

Ти резултати показују да је ниво знања и навика  немачких  ђака  далеко испод нивоа који досежу њихови вршњаци у другим развијеним земљама Запада и Југоисточне Азије.

Нефлексибилност  – највећи недостатак немачког школства

Највећи  недостатак  немачког образовног ситема је његова нефлексибилност.

Све школе, независно од нивоа и категорије,  обавезне су да доследно и у потпуности  примењују наствни план и програм који су  прописали државни чиновници.

Не треба сметнути с ума да  свака од 16 федералних јединица  Федералне  Реублике Немачке  има свој наставни  план и прогарам и при преласку из једне покрајине у другу ученици се суочавју са великим  проблемима да се прилагоде наставним захтевима у другој  покрајини у коју су се преселили.

Упозорење економиста: немачка деца исувише дуго уче и касно завршавају школу  и универзитет

Економисти упозоравају:  немачка деца уче сувише дуго, врло касно завршавају школу и универзитет. Очевидно је да огромна већина наставника у Немачкој има статус државног чиновника који сходно немачким законима уопште не могу  добити отказ макар колико лоше радили.

То значи да се  школска  управа не може  отарасити  од недаровитог и слабог  учитеља,   што неминовно доводи до снижавања квалиетета целокупне наставе. 

Исувише рано деле ученике на „перспективне“  и оне остале

Један од главних проблема      немачке школе по мишљењу родитеља и социолога састоји се у томе што  исувише рано, већ у четвртом разреду основне школе,  деле  ученике на „перспективне“  и све  остале.

Само онај, који  по субјективном мишљењу учитеља,   буде способан да студира, може ићи у гимназију. Другим речима,  већ у 10. години је предодређена човекова судбина.

Експерти пак сматрају да је веома тешко утврдити интелектуалне спосбности у  десетогодишем  узрасту детета,  па су грешке и заблуде више него могуће.

Родитељи и педагози одавно упозоравају да би било непходно да се селеккција ученика врши тек после шестог,  или чак после  деветог разреда,  али се непокретна машинерија немачког образовног система не помера с  мртве  тачке.

Осим тога,  како тврде  синдикати немачких  просветних  радника, у већем броју покрајина у Немачкој деца из виших друштвених слојева  имају несразмерно веће шансе  да наставе школовање  у гимназији  него њихови даровити вршњаци из породица нижих слојева или  миграната.

Тај закњучак такође потврђују   и резултати истарживања  PISA:   ни у једној друго развијеној деократској земљи  као у Немачкој не испољава се тако директна зависност  између успеха ученика и образовног нивоа њихових родитеља.

Треба истаћи да се  у већини случајева  друштвени статус у Немачкој  предаје наслеђем.

У немачким школама не уче књижевност!

Зачуђујуће је уопште што у наставним плановима и програмима  у немачким школама  није заступљена   књижевнст као  посебан наставни предмет.

Немачким ученицима   током целог школовања није омогућено да  систематски  упозанју   дела својих писаца нити дела  класика  светске књижевности!

Али зато треба одати дужно поштовање образовном   нивоу учења страних језика: после завршетка школовања свршени ученици поред свог матерњег,  немачког језика,   слободно владају и енглеским или француским.


Бранко Ракочевић