У Србији 700.000 људи нема ни за храну

"У односу на развијене земље и даље смо сиромашни и гладни. Око 700.000 људи не може да задовољи ни своје најосновније потребе. Ипак, у односу на регион, на истим смо позицијама као што смо увек били: испред нас су Словенија и Хрватска, иза нас БиХ, Црна Гора, Македонија. Ипак, ствари иду набоље, иако за многе сувише полако", истакла је Матковићева у интервјуу данашњим "Новостима".

"Чињеница је да се од 2000. године сиромаштво прошле године први пут повећало. Али, оно није веће него 2006. и 2007. године.

Неформална економија (пољопривреда, грађевинарство, сезонски и повремени послови) је прва платила цену. Када гледате запосленост, без посла су више остајали људи у Београду и већим центрима, али када гледате сиромаштво, највише је погођена централна Србија.

'Пукло' је тамо где је било најтање - тамо где се сиромаштво највише смањило од 2000. године, сада се највише повећало: у домаћинствима са ниским нивоом образовања или онима која живе у мешовитим срединама. Мало су дигли главу изнад воде, и први талас их је потопио", навела је Матковићева.

На питање колико нам треба времена да дођемо на тачку на којој смо били 2007. године, она је одговорила да то зависи од привреде и колико ће се инвестиције ослободити страха и кренути баш ка овом региону.
"Свака, па и најмања ствар, може да избаци из равнотеже. Као што вулканска прашина зауставља аеродроме. И, ако могу да се осврнем на политику, добро би било да у овом тренутку немамо изборе. То би нас опет успорило", казала је Матковићева.

Поводом предлога да се смањи порез на зараде и повећа ПДВ, она је рекла да "зависи колико се повећава ПДВ".

"ПДВ сви плаћамо, па његово повећање може да штети незаспосленима или онима који живе од пољопривреде, а њима неће значити смањење пореза на плате. То смањење оптерећења зарада, односно колико један човек кошта послодавца, требало би да утиче на повећање запослености.

Али, питање је да ли ће се то и догодити. Када је наша Влада 2001. смањила оптерећење са чувених 110 одсто на 70 - повећале су се плате, али не запосленост. Плате и пензије су морале да буду замрзнуте", истакла је Матковићева.

Кад је реч о корацима које треба предузети на социјалном плану, она је рекла да је "време да се промени Закон о социјалној заштити и да се оснажи социјална помоћ".

"Добра ствар су и јавни радови, који су се у многим земљама у оваквим ситуацијама организовали као, условно речено, врста социјалне помоћи. У новом предлогу закона постоји и могућност да из централног трансфера наменски дајете средства општинама за једнократне помоћи. Али, то мора да буде селективно, јер немамо пара", казала је Матковићева.

Она је оценила да су досадашње мере Владе морале да буду скромне јер наша држава има буџетски дефицит и лоша искуства са хиперинфлацијом.

"Добро је што се ушло у гаранцију улога у банкама и што смо имали политику НБС какву смо имали. Што се тиче социјалних мера, могли смо да нађемо снаге да проширимо права на социјалну помоћ, посебно јер смо за то имали подршку Светске банке. Ово је био моменат да најсиромашније боље заштитимо. Важно је што су подржане општине да обезбеде народне кухиње", истакла је Матковићева.