Помен припадницима ЈНА страдалим у тузланској колони

Више од стотину грађана и званичника Републике Српске (РС) данас су на Брчанској малти у Тузли, први пут на мјесту злочина, одали помен војницима ЈНА страдалим у "тузланској колини" 15. маја 1992. године, јавили су извјештачи Срне.

        На мјесту злочина запаљене су свијеће и положене бијеле руже, након чега је служен вјерски обред, чиме је на миран и достојанствен начин свијету послата јасна порука да се на Брчанској малти у Тузли на данашњи дан прије 18 година десио злочин у којем су страдала најмање 92 припадника ЈНА.

        Помену су, осим породица погинулих и преживјелих војника, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске (РС) Раде Ристовић, руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС Сташа Кошарац, предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић, предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз, предсједник Скупштине организација и удружења ратних-војних инвалида РС Драгислав Мијановић.

        Скуп, који су обезбјеђивале јаке полицијске снаге Тузланског кантона, прошао је без било каквих провокација, а пратило га је и неколико десетина домаћих и страних новинара.

        Након 15-минутног одавања поште на Брчанској малти, учесници скупа су аутобусима уз пратњу тузланске полиције кренули према Бањ брду, гдје ће их преузети полиција Републике Српске и допратити до Бијељине.

        Велики број грађана Тузле пратио је пролазак аутобуса који су напуштали град, а саобраћај је био заустављен.

        У оквиру обиљежавања 18. годишњице, у организацији Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, у 12.00 часова на Спомен-костурници на градском гробљу Пучиле у Бијељини биће одржан парастос и полагање цвијећа. Програмом обиљежавања за 12.30 часова предвиђено је обраћање званичника, а у 13.00 часова округли сто у згради општине Бијељина.

         На Брчанској малти 15. маја 1992. године погинула су најмање 92 војника, рањена најмање 33 припадника ЈНА и уништен већи број војних и санитетских возила. Овај датум је до прошле године обиљежаван у Бијељини, а од ове године, на иницијативу Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица Владе РС, годишњице свих страдања биће обиљежаване на мјестима страдања.

        Случај "тузланска колона" покренуо је 1999. године Савез логораша РС.

        Тужилаштво БиХ објавило је у децембру прошле године да је прекинуло истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона". Шеф Посебног одјељења за ратне злочине овог тужилаштва Дејвид Швендиман тада је навео да је истрага у том предмету спроведена у складу са законом, те да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против осумњичених за злочине над припадницима ЈНА који су се повлачили из Тузле 15. маја 1992. године.

        У Београду је за тај злочин на 12 година осуђен Илија Јуришић. Према оптужници, Јуришић је као високи старјешина МУП-а БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбједности Тузла, а након пријема наредбе за напад од свог претпостављеног, свим наоружаним јединицама бошњачко-хрватске стране издао наредбу за напад на колону ЈНА која се 15. маја 1992. мирно повлачила из тог града.

         Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.