Евру пријети судбина "југа" ?

Изузетно рекламирана европска валута - евро све више функционише као злосрећни југословенски произвођач аутомобила "југо", односно постоји сличност проблема својственог групи земаља које чине ЕУ и некадашњих југословенских република, пише на порталу "Маркет воч", који прати глобална финансијска кретања.

        У тексту се наводи да је, чим је "глазура национализма" скинута, Југославија веома брзо пала у паклену ноћну мору грађанског рата и мржње. Догађаји у Грчкој у протеклих неколико седмица не предвиђају скори и миран исход кризе, док нереди, штрајкови и социјални немири потресају земљу.        Разлог зашто су финансијска тржишта скептична у вези са евром јесте тај што су европски лидери већ дали све од себе у вези са кризом.

        Они су се накратко ујединили о питању финансијске помоћи од један трилион долара, али то је вјероватно најдаље докле могу да иду. У ствари, ова помоћ или "извлачење" већ изазива тешке политичке проблеме за њемачко руководство - наводи портал "Маркет воч" и напомиње:

         "Нажалост, као што каже колумниста `Њујорк тајмса` нобеловац Пол Кругман , `извлачење` у случају Грчке неће бити довољно. Добра је ствар што су се први пут европски законодавци ујединили и снажно дјеловали, снажније него што је ико очекивао, али то није довољно".

        Проблем на који се Кругман осврће јесте солвентност, а не само ликвидност. Односно, буџетски дефицит у Грчкој већи је од 13 одсто друштвеног бруто производа /ДБП/ и мало је вјероватно да постоји политичка и социјална воља да се дефицит смањи на разуман и смислен начин.

        Дуг се попео на 125 одсто . Дефицит и дуг те величине премашују способности било које економије. Другим ријечима, Грчка је без пребијене паре.

        Кругман у свом тексту даље наводи да Грчка, ако жели да постане солвентна, треба да постигне релативну дефлацију, смањи трошкове и цијене у односу на Њемачку и Француску, чиме добија поново конкурентност. Са ниском инфлацијом у Њемачкој то значи продужени период дефлације са високом цијеном незапослености и учинка, односно прозводње. То, такође, повлачи фискалне потешкоће, смањење трошкова и повећање пореза.

        Прописани лијек за обнову фискалног здравља овако описан вјероватно би функционисао, али би, такође, изазвао негативне посљедице, укључујући нижи економски раст и социјалне немире и питање је да ли у Грчкој или ЕУ постоји политичка воља да се предузму горе наведени кораци - преноси "Мркет воч".

        Тржишта финансија за сада остављају прилично суморну слику. Евро је 14. маја пао најниже у односу на долар од октобра 2008. године, јер су забринутост и бојазан каква ће бити финансијска стабилност у Европи и политичка воља да се примијене непопуларне мјере смањења дефицита - водиле финансијере ка одбацивању заједничке валуте.

        Пад евра подстакнут је и пријетњом француског предсједника Николаса Саркозија да ће се повући из еврозоне. Вриједност евра у петак износила је 1,2357 долара, што је наслабији ниво од октобра 2008.

        Према томе, гдје је у свему томе евро? Да ли је то и даље хваљена валута која се спрема да истисне амерички долар као свјетску валутну резерву или је марка "југо-валута" у опадању, чије је вријеме прошло и сада полако одлази?

        У тексту се даље предвиђа да ће неке земље напустити еврозону, јер више никако нису у стању да управљају својим економијама у лудачкој кошуљи евра. Кандидати су Грчка, Италија, Шпанија, Португалија и Ирска.

        Све је мање вјероватно да ће Велика Британија пристати да се одрекне фунте у замјену за евро. На крају остају само јаче земље - као што су Њемачка и Француска и можда још неколицина. У том тренутку више не би имало смисла тјерати разбијени и премлаћени евро да иде даље - наводи се на порталу "Маркет воч".