Милорад Екмечић: Границе одређују генерали

Успостављање РС јесте први и основни резултат, на шта можемо да будемо поносни, јер је дио српског народа западно од ријеке Дрине добио одређену политичку аутономију и одређени оквир државности.

Међутим, то није оно што је српски народ желио да се оствари у историји, каже у интервјуу за "Фокус" професор др Милорад Екмечић.

- Границе српског народа нису границе Републике Српске, те су границе западно од ријеке Дрине знатно шире. Оне су се у модерној историји рјешавале у оквиру судбине Југославије и Балкана и свјетске историје, а све у зависности од тога како ће се наћи неко рјешење за судбину Срба западно од Дрине.

У том погледу РС је једна чињеница која постоји, иако није остварен идеал српског народа, али, као симбол, тај идеал треба да поштујемо - каже Екмечић

ФОКУС: Ко Србима не дозвољава право на њихов простор. Сила, право или историјски контекст?

ЕКМЕЧИЋ: Нису Срби једини којима то право није дато, има и других народа. Срби су у Европи веома истакнути као становништво које живи на стратешким, кључним позицијама.

Ми заузимамо простор од Тимока, а западна граница је нејасна. Некада се сматрало да је то граница српског језика, а то је цијело штокавско подручје са Славонијом, БиХ, највећим дијелом Далмације.

То је оно како се замишља у професорским кабинетима и главама добронамјерних људи и како се некада замишљало у цијелој европској култури. Али, те границе одређују други фактори. Умјесто лингвиста, њих одређују генерали.

Према томе, Срби се налазе на једној територији од које зависе неке друге државе. Та територија има стратешки значај, а то се посебно односи на ужу Србију, долином ријеке Мораве, и Београд.

Сви ратови у историји водили су се долином ријеке Мораве, излазили на југ или на сјевер. На то подручје долине Мораве надовезује се подручје Вардарске Македоније. Зато је у Аустрији створена теорија која и данас живи: ко влада сјеверном Македонијом, а под тим се подразумијева и Космет, тај се бори за хегемонију на Балкану.

Борба око Македоније и Косова, борба око ријеке Мораве, није борба само за проширење једнога палца територије, него је то борба за хегемонију на цијелом подручју. А, кад ме питате зашто Срби немају на то право - немају право зато што велике силе сматрају да је њихово право стратешке безбједности јаче од етничког права малих народа.

ФОКУС: Ако језик одређује територију, Срби су протеклих година покрадени?

ЕКМЕЧИЋ: Тачно је да су нам крали и да нам краду језик, али ко је ту више добио, а ко изгубио, то је велико историјско питање. Такве ствари дешавају се у Белгији, између Фламанаца и Валонаца, а има и низ других примјера.

Краду нам језик, али шта тиме добивају што стварају своје језике. Ту ми Срби не губимо, наш језик нико не може да украде. Не може нико да га укине, сматрало се да је то на Балкану био водећи језик од досељења Словена у седмом вијеку.

ФОКУС: Гдје се данас налазе Срби у односима између америчке политике и политике Европске уније?

ЕКМЕЧИЋ: Најрадије би Срби жељели да се не налазе између те двије снаге. САД су једна велика сила у великом порасту у сваком погледу. Покушавају да у војничком смислу одлучују о судбини човјечанства уопште.

Европска унија је једна заједница у настајању и основна дилема у том процесу настајања јесте та да ли ће то бити једна самостална цјелина или додатак америчкој сили.

Уколико буде додатак америчкој сили, то би био огроман комплекс цијеле Западне цивилизације. Главни амерички историјски противник јесте Кина и управо зато интерес Америке јесте тај да Европу држи за себе. Ми Срби ту морамо тражити формулу да историјски преживимо, да не будемо фактор у рјешавању судбине једне или друге стране, него да осигурамо своју будућност на другачијим темељима.

ФОКУС: Ко су пријатељи Срба у свијету?

ЕКМЕЧИЋ: Ја сам давно писао да су наши главни пријатељи у свијету демократски покрети на Западу. Америка је заиста постала једна огромна сила, али у исто вријеме у цијелом свијету постају антиамериканизам, укључујући саме САД.

Оно што се ради у Америци, то је криза демократије, и ту је кључ, јер нема више америчке нације која је носила идеју суверености и права већине да влада државом на демократски начин. Данашња Америка је класична, водећа полицијска држава. Предавао сам и изучавао историју Америке и ова земља нема више ону демократију коју је имала.

ФОКУС: Како видите рјешење за Космет?

ЕКМЕЧИЋ: Око Косова воде се битке које нису значајне за Косово и Југославију, него су циљеви изнад тога. Ко влада Косовом, влада Балканом, другим ријечима ко се бори за Македонију, тај се бори за хегемонију на Балкану. Турци су 1389. године најприје морали поразити Србе на Косову, а тек касније, 1453. године, освојити Цариград.

Другим ријечима, значајније је било да се Косово држи у турским рукама, јер без тога касније не би могли да освоје Цариград. У томе је питање борбе око Косова, а не да ли је то етнички српска територија или није. Посљедице могу да буду страховите за цијели свијет. Политичари, једноставно, морају успорити корак и водити рачуна о посљедицама, а не о неким малим користима.