Због обилних киша слиједи поскупљење хљеба

Обилне падавине које су посљедњих 20 дана захватиле цијели регион драстично ће умањити домаће приносе житарица, а млинари већ најављују да ће на јесен цијена пшенице скочити до 20 одсто, а заједно с њом и цијена брашна и хљеба, пишу "Независне новине" у сутрашњем издању.

    Предсједник Удружења млинара Републике Српске (РС) Зоран Кос каже да је у плановима за будуће пословање млинара широм Српске већ укалкулисана виша цијена пшенице за 10 до 20 одсто, јер и неповољне временске прилике и берзанска кретања говоре да ће цијена пшенице порасти.

    "Засијано је мање површина, због великих киша приноси су већ сасвим сигурно смањени, а и квалитет рода исто због времена неће бити као претходних година, тако да све указује да ће цијене пшенице порасти", каже Кос.

    Он наглашава да, иако је тржиште РС мало и не зависи од домаће пшенице, ситуација у земљама региона због киша и временских услова није ништа боља, тако да сви страхују од виших цијена.

    "Свакако је да ће уколико цијена пшенице порасте, порасти и цијене хљеба и свих прерађевина од пшенице", наглашава Кос.

    Секретар Удружења покрета потрошача РС Драгован Петровић каже да се спорадично гледано лоши приноси могу одразити на цијене, али поручује да је о томе још рано говорити.

    "Цијену регулише доста већи и шири простор тако да мало тога зависи од нас, па чак и од ситуација у земљама бивше Југославије", рекао је Петровић.                    

    Тренутно су само на подручју Семберије под водом хиљаде хектара пољопривредних усјева, а процјене су да је скоро половина укупно засијаних површина под водом.

    Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и фармера РС Владимир Усорац рекао је да је већ сада штета непроцјењива и да се око 50 одсто засијаних површина налази под водом.

    "Кукуруз је до сада требало да буде до кољена, а због кише је тек израстао и не може напредовати. Пшеница је требало сада да цвате, а још није ни почела јер нема сунца уопште. Ако се нешто од житарица и успије извући, неће бити употребљиво ни за сточну храну", рекао је Усорац.

    Шеф Завода за стрна жита у Пољопривредном институту РС Драган Мандић рекао је да су овако велике количине падавина и хладније вријеме неуобичајене за ово доба године, а највише су утицале на јечам, а дјелимично и на кукуруз и пшеницу.

    "У овој фази када жита формирају зрно и принос, на оним површинама гдје биљке још нису полегле, може се и очекивати добро стање. Негативне посљедице могу бити смањење квалитета. Поред тога, велике количине падавина испирају храњиве материје из коријена, што може доста умањити принос", истакао је Мандић.