Еколошка возила су луксузна роба

У фебруару 2010. године Александар Весић, помоћник министра животне средине и просторног планирања, најавио је да би увоз хибридних аутомобила, као и оних који користе само водонични или електро погон, ускоро могао да буде ослобођен царине.

Овај корак, као и субвенције државе од хиљаду евра за куповину хибрида домаћи стручњаци и јавност оценили су као недовољан подстицај за куповину еколошки бољих возила. За најјефтинији хибрид, односно аутомобил којем се испод хаубе најчешће налазе електрични и бензински или дизел мотори, грађанин Србије мора да издвоји најмање 19.900 евра, колико кошта Хонда Инсигхт, што за домаће становништво не представља велику уштеду у новцу.

"Сва возила која битно мање загађују животну средину или имају потпуно затворен циклус угљен-диоксида, требало би да имају веома велике попусте, пошто је то једини начин да се мотивишу људи да улажу у таква возила. У свету је уобичајено да се у периоду од 10 година укидају све таксе које власници плаћају на еколошка возила. Нашим грађанима би било најважније да се укину такса на луксуз, царина и ПДВ", каже Ненад Јовановић, директор квалитета у Центру за моторна возила при АМСС-у.

Осим субвенције и најаве укидања царине, када је реч о саобраћају, држава је мало тога урадила. Да би се нешто конкретно променило потребно је имати у виду цео пакет мера. Јовановић сматра да Србија није довољно учинила да подстакне власнике да купују возила виших еуро категорија.

У већини земаља разлика у регистрацији возила у односу на то колико загађују је веома значајна. Најмањи загађивачи не плаћају никакве додатне таксе, док највећи плаћају око један евро по кубику. То значи да власник мора да доплати, на пример, 1.400 евра само зато што жели да вози кола која не испуњавају прописане услове. У Србији је та разлика 2.500 динара и није довољан разлог да неко престане да вози своје возило без еуро категорије и подигне кредит за куповину новог аута.

"Чак бисмо и половна хибридна возила могли да увозимо, јер су она у сваком случају на вишем нивоу, када је реч о загађењу, него возила која увозимо. У садашњој ситуацији оваква возила ће једино куповати они који имају вишак пара и то вероватно због имиџа", објашњава Јовановић.

Хибридна возила представљају само прелазно решење према возилима на водонични и електрични погон.

Иако већ две године панчевачко предузеће „Глобус ауто“ у Дебељачи производи и склапа возила на електрични погон, што се ускоро очекује и у крагујевачкој „Застави“, на српским друмовима не могу се видети оваква возила.

"Ако постоји намера државе да се у градској вожњи користе возила са искључивим погоном на струју, онда треба решити питање пуњења тих возила. Неки градови су том проблему приступили тако што су направили бесплатне паркинге само за електро-возила на којима постоје утикачи за допуњавање струјом", каже Јовановић.

Такође, он додаје да је ситуација у нашој земљи прилично недефинисана када је реч о саобраћају и да у овом тренутку није лако одговорити зашто је Министарство екологије најавило укидање царине на хибридна возила.

"Не знам која је намера Министарства да покрене ову причу, пошто не видим да је било шта у овом случају урађено систематски и не постоји стратегија. У сваком случају очигледно је да напредујемо у начину размишљања, јер пре десетак година вероватно не би ни добили овако половичну меру као што је укидање царина", закључио је Јовановић.