Сатирична прича Буника и шупља уста из пера Славице Јовановић

Сатирична прича Буника и шупља уста из пера Славице  Јовановић

  Увек сам се питао ко се све то најео бунике и њених црних

отровних бобица са врха власти, те је завладала права еуфорија и

бунцање и родила се жеља за брзим говорењем, кад нико неће да зачепи

уста.

  Имао сам среће у несрећи , да сам и сам користио ову отровну

биљку, али ја сам имао и против отров . Додуше,  ја нисам директно јео

бунику , него сам јео пужеве, који  су се наждерали ове отровне

биљке.. Тада сам схватио да кад смртно опасна буника заврши у усној

дупљи и шупљим устима , просипају се бисери и човек почне да

халуцинира ,  рецимо у сред пустиње обраћа се непостојећој реци и каже

:-  У  капљице,  разбићу те водо !

  А он иако жедан не осећа ни глад, ни жеђ. И тако одлучим да

разгранам лозу, то јесте корење овог корова и да онима што су на

власти,  продајем бунику над буникама. Једини услов је да имају шупља

уста и да им је језик ко затегнута струна која кад се трзне-  зазвечи.

Уз моје црне бобице језик им постаје исукана сабља ,  спремна да све

посахрањује око себе, почне да испушта кактусове и јежеве бодље  и тад

језичина постаје страх и трепет,  за буцмасте изазиваче.  Е,  та су

уста тада  корбач и шиба, владају државом.  Уста пуна коприве и "

белих бубрега " . И  тад фењераш и проводаџија  са власти својим

следбеницима дарује  одликовање и то посребљено златом и позлаћено

сребром , а на одличју чудотворна буника.  Јер оно што бунџије и

букаџије никад ни у највећем лудилу не би радиле , радиле би у бунилу

свога транса,  чак су и глађу штрајковали,  али су ме замолили да о

овом случају не говорим јавно, да се народ не би уплашио гладних

година.

  Кренуло ми, бизнис цвета , кокико ови умишљени са власти траже

црних бобица ко да су боровнице , ја толико корова немам.  Но,

свеједно , њих тресе грозница,  делиријум,  дезоријентисани су у

простору, штучају ,  замуцкују ,  хипнотишу,  распрну се,

распламсају,  зажаре. Налазе се у најдубљем виру а да то не схватају.

Сви ми се клањају ко детлићи у неком њиховом надахнућу.  И све постаје

мртва трка, док они милолики,  предосећају, проричу и постају и

стидљиви и бестидни... А све захваљујући њој - буники,  оштре зубе и

чује се крик и кликтај из њихових уста. Они су непокорени,  читају

најдубље мисли народа, не загрцну се ни кад их назову пијавицама.

Имао сам среће кад сам увидео моћ бунике и то први схватио и

патентирао лично ја,  једини на целој планети .Сад знате што мирођија

и рицинус  не могу заједно да запрже чорбу човеку ко црне бобице.

  Под хипнозом те отровнице,  спремни су да буду ко од мајке

рођени и да се такви прошетају по снегу и ништа не би приметили кад би

им и лудачку кошуљу навукли и закопчали их на леђима.  Њима је и власт

ко лудница . Све претрпе и поразе и победе.  Ово што следи говорим вам

у поверењу, моје муштерије су и Тихана и Тајнан , који су наручили

велике количине бунике, чак и онај што га зову Гавран Гаравко.

Верујем да ће они и даље оштрити зубе, маскирани , захваљујући

надљудским моћима једне биљке по расту више од других и да ће се

њихове отровне усне премазане медом , спојити у дуг пољубац и тако

затровати и остале што народу не дају ни предаха , ни мира,  И док се

они понашају ко да су јели бунике,  а нису тога ни свесни,  што ће

истрага и потврдити,  јер су  ослобађајуће пресуде због недоличног

понашања на јавној сцени и олакшавајуће околности да су  ширили

неморал у делиријуму и бунилу...  И да још увек бунцају и халуцинирају

и да им се привиђа-  народ !

  Признајем;  да мене буника није увела у искушења,  јер ја сам

заправо јео пужеве и понеки тартуф  и да ми се баш посрећило,  што сам

остварио велике приходе од трговине црним бобицама . А ако се баш деси

да овако богат умрем од среће, то ће бити срећа у несрећи...

Славица Јовановић новинар и књижевник

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и

књижевник .Аутор седам  објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И

уби дрво човека" ,  "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни

косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња" У рукопису још пет књига.

Добитник више књижевних награда и признања .Добитник специјалног

признања Академије" Иво Андрић" - Београд за 2007. год. 2008 .год. и

2014.  за објављене књиге .Живи у Мачванском Прњавору .

Сатирична прича Буника и шупља уста из пера Славице  Јовановић