Пршути је тешко рећи не

Ко је у Мачкат свратио као песимиста начет животним недаћама, из "балон сале" постављене сред села изашао је у порту Цркве Светог Илије као оптимиста, уз помисао да на свету нема срећнијег народа од Срба. Ни богатијег. Мајстори сеоских грицкалица поређали су од пода до плафона тоне ужичке говеђе, свињске и овчије пршуте, стеље, сланине и кобасице, али су медаље заслужили они са друге стране тезги - купци. Ипак је највећа мајсторија, била и остала, како зарадити довољно за добар пазар у царству ужичких сласти.

Произвођачи објашњавају тајне сушења на диму и мистерију зелених пашњака сред "руже ветрова", док ножеви звецкају по дрвеним дашчицама. Купци за гурманску олимпијаду добро навежбани током јануарских празника - наздрављају љутом, ужичком, нормално. Једна да бог да здравља, друга "намењена" по личном нахођењу, трећа за апетит. Мало чварака, "крмећих бомбона" како их Ере топло, од милоште зову, то је увертира за рапсодију "летећих" хиљадарки. Лете из руке у руку, сиве и понека црвена. Прво полако, па мало брже, у ритму кола из плехова оркестра Игора Митрића. У крајњем збиру, опет је утањило, ударила криза, али се јести мора како год да окренеш...

Појавило се на "Пршутијади" 17 одабраних излагача из ужичких и златиборских села, заједно са великима што су поодавно постали "бренд". Шта ваља, рекао је жири, комбинован од људи из струке и просечних сладокусаца. Пошто је говеђа пршута, ипак, краљица српске хране и тешко јој је рећи не, ту су се виљушке највише ломиле. Скала баждарена од врло доброг, преко одличног, до "не верујем шта једем" зауставила се на једном имену.

- Најбољу говеђу пршуту на планети ове године произвео је Миливоје Танасковић -заорило се име добитника златне медаље.

Миливоје је тридесетогодишњак, скроман и вредан. Победио је на домаћем терену, први пут. Каже, квалитет је код свих исти. Нијансе у укусу, изгледу или сувоћи одлучују. Констатујемо да бразилско и ко зна које још месо квари "бренд". Има тога, али код Танасковића у кланици све је из Србије.

Миливоје Танасковић произвео је најбољу говеђу пршуту  

- Трећа сам генерација комерцијалних пршутара у породици, а пре тога исто су преци радили, само за своје потребе и свој стомак - говори победник "Пршутијаде".

Опет, није пршутарство што је било. Држава је прописала стандарде, кажу вредни сељаци - "у складу са тежњама за прикључењем великој европској породици народа". Сушаре су зато данаскао апотеке.

Тако се локално јело, у Мачкату с политиком срело. И уместо да иде у Европу, кад је већ по њеној мери, пршута ових дана путује братским коридором, правац Русија.

- Произвођачи су учинили све да сачувају српску традицију у справљању хране. Тако су сачували своја села. Захвални смо им од срца. Покренули смо извоз наших специјалитета у Русију. Највећа овдашња компанија већ је у том послу, остали ће у наредном периоду наћи пут до најудаљенијих трпеза - каже Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина која организује "Пршутијаду".

На крају дана, где је било места, са сецкалица се прешло на врућу јагњетину, и све ужичко: ракију, сир, кајмак... Ерско царство гурманских страсти ради још два дана, до краја викенда. 

И КВАЛИТЕТ И ЦЕНА

ЖИРИ је одлучио, најбољу говеђу пршуту прави Миливоје Танасковић, свињску пршуту и димљену кобасицу Душан Стојановић, сланину Владан Стојановић, а стељу Никола Брковић.

Говеђа пршута на овом сајму кошта 1.600, свињска 1.400 динара, сланина од 300 до 900, стеља 1.300, кобасица 800, чварци 1.000, ребра 700 динара...