Суша спаљује летину

Суша у Западној Европи, пљускови у централном делу Европског континента и аномална жега у Русији натерали су на поновно кориговање  прогноза за производњу житарица у правцу смањења.

Министарство пољопривреде Француске смањило је прогнозу за скоро 3 одсто, румунски ресор за 10 одсто. Према информацијама руског министарства пољопривреде, ове године ће у Русији бити убрано 85 милиона тона житарица уместо очекиваних 90 милиона тона. Заменик премијера Виктор Зубков, говорећи о проблемима у вези са сушом, обећао је премијеру Владимиру Путину да ће предузимати неодложне мере на лицу места. Подсетимо да је у 14 региона Русије објављен режим ванредне ситуације. Формиран је штаб за пружање помоћи пострадалим од суше произвођачима, а министарство пољопривреде је отворило врућу линију за помоћ пострадалим од аномалне жеге.

Међутим, берзански играчи немилосрдно шпекулишу метеоролошким вестима из Европе, Русије и земаља ЗНД. На европским берзама је забележен рекордни обим продаја житарица и раст њихових цена. Цена жита је повећана и на америчким берзама. Умногоме је то повезано не само са ситуацијом у Европи, већ и са сушом у Русији. Како је познато, РФ је други у свету извозник жита.

Међутим, и у случају дуже суше неће настати дефицит пољопривредних производа  за становништво, - уверена је министар пољопривреде Јелена Скриник.   Залихе житарица, као и  летина, у нешто мањем обиму ће омогућити да се задовољи домаћа потражња и сачува извозни потенцијал земље. Што се тиче цена,  највероватније ће оне и даље расти. И то, не само цене житарица, већ и других пољопривредних производа, укључујући шећер. Пострадаће и сточарство због слабе летине сточне хране.

Суша у различитим регионима света није нешто необично, - истакао је у интервјуу Гласу Руцсије руководилац програма Клима и енергетика Фонда  дивље природе Алексеј Кокорин.

Такве суше су биле и раније.  Међутим, пратећи фреквенције таквих појава у читавом свету, долази се до закључка да су суше постале чешће. Укупна количина падавина у сушним рејонима практично није промењена, али је постало више пљускова. То је општа тенденција, која је резултат антропогенског утицаја на климу. То се осећа у читавом свету. То се више пута дешавало у Африци, у Северној и Јужној Амекрици, у Азији. Ове године  то се дешава у јужним рејонима Русије.

 Треба да будемо свесни да таква тенденција неће  престати јер није случајна.  Рејони који су подложни суши морају да се унапред припреме. Тамо морају да буду залихе семена, ако дође до поновне сетве. Потребне су културе отпорне на сушу, грађевине у којима се чува вода.  Што се тиче северних рејона, очекује их највероватније  влажнија топлија клима.  Све сведочи да је неопходно предузимати мере за адаптацију пољопривреде за промену климатских услова.

Према подацима УН, сваке године пољопривреда губи око 40 милијарди долара. Данас је већ разумљиво да ће ове године губици бити већи, зато ће владе, научници и пољопривредници бити приморани да траже нове начине осигурања прехрамбене безбедности у својим земљама.