Путин одбацио независност, Београд одбацује поделу

Пријатељски самит америчког и руског председника, који су амерички медији шаљиво назвали „јастошким”, није произвео никакав помак кад је будућност Косова у питању. Домаћини су се упадљиво трудили да сусрет Џорџа Буша и Владимира Путина у летњиковцу Бушових у Мејну представе као опуштен и пријатељски, па оно око чега није било ни трунке договора нису на конференцији за новинаре стављали у први план. Бушов саветник за националну безбедност Стивен Хедли је скоро преко воље новинарима потврдио да је било говора и о статусу Косова, уз опаску да ће се тиме убудуће бавити шефови дипломатија двеју земаља.

Самит, другим речима, није прозван „јастошким” само због морских плодова који су послужени за гостинском трпезом: домаћини су настојали да га представе као прилику да се, кроз лагано ћаскање, избегне мучна атмосфера стратешког ценкања, а поготово утисак о неуспеху да се Путин придобије око ракетног штита и Косова.

Будући да су двојица председника доста времена провели насамо, проћи ће неко време пре него што до јавности, па чак и до њихових блиских сарадника, амбасадора, а камоли нижих дипломата, процуре било какви конкретни детаљи о садржини њихових разговора. Буш је у Мејн позвао само Кондолизу Рајс и саветника за националну безбедност (на сличне самите обично долазе читави спољнополитички тимови из министарстава), па ће и то успорити време цурења информација. Јасно је само то да никакав Путинов уступак није добијен.

У одсуству информација, британска агенција Ројтерс јуче се чак бавила спекулацијама о подели Косова. Та спекулација заснована је само на чињеници да је „Политика” пре неколико дана на насловној страни пласирала део ауторског текста Јевгенија Примакова из једног московског недељника, о подели као једином решењу уколико на новим преговорима не дође до договора о статусу Космета.

„Запад каже да не долази у обзир. Србија тврди да није заинтересована. А етнички Албанци који на Косову живе јеже се на саму помисао. Али дипломатски ћорсокак поводом захтева покрајине да се осамостали све је дубљи и табу опција поделе територије остаје присутна. Бивши руски премијер Јевгениј Примаков само је последњи у низу оних који заговарају поделу, а српски дневни лист „Политика”, близак премијеру Коштуници, објавио је његово размишљање на насловној страни”. Тако је Ројтерс јуче увео у дужу причу о предностима и манама овог решења, цитирајући вечитог „анонимног западног дипломату” који при крају чланка констатује да је свима јасно да ћемо на крају имати „поделу на кипарски начин”, односно да ће Срби на северу имати аутономију, ако не и независну територију. Поново су цитирани и „експерти” Међународне кризне групе који сумњиче Београд да потајно жели поделу покрајине, мада то јавно пориче.

Како „Политика” сазнаје од извора у Влади Србије, став српског државног врха остао је, када је подела у питању, непромењен. Та опција је за Србију неприхватљива. Она је противречна основном српском принципу у преговорима, који се заснива на непромењивости граница и целовитости територије. У складу са тим основним полазиштем, а у нади да ће после сусрета Буш – Путин ипак бити нових преговора о будућности покрајине, Војислав Коштуница је јуче покренуо иницијативу да ће влада, у договору са парламентарним странкама, затражити да Скупштина Србије током јула расправља о Косову и Метохији. „Биће поднет извештај преговарачког тима и Скупштина Србије мора да усвоји нову резолуцију како би се одредили даљи кораци у вођењу политике за решавање косовског питања”, наводи се у Коштуничиној изјави.

Он се такође заложио за покретање новог преговарачког процеса под мандатом Савета безбедности УН и новим посредником. Ипак, портпарол специјалног изасланика Мартија Ахтисарија најавио је јуче да је и Ахтисарију и његовом тиму продужен мандат „све до усвајања нове резолуције о Косову”.

Директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода процењује за „Политику” да се после самита Буш – Путин настављају опције тражења решења кроз Савет безбедности УН, „чему ипак сви теже”. „Друга опција је и даље у некој дубљој резерви. Наравно, опција самопроглашења независности може увек да буде извучена и уколико не дође до резолуције на јесен, она би могла да буде активирана”, каже Вејвода.

Портпарол високог представника ЕУ Хавијера Солане Кристина Гаљак изјавила је за „Вечерње новости” да ће „уколико Русија буде наставила упорно да говори само ′не′, ЕУ преузети одговорност и донети одлуку о Косову, али и у том случају ће тражити подршку Савета безбедности Уједињених нација”. И британски публициста и експерт за Балкан Тим Џуда најавио је да, иако то тренутно није политика ЕУ, уколико Русија буде упорно говорила ′не′, може врло лако да се догодити да се чује све више гласова у ЕУ који ће тај став заговарати. „Када је реч о Косову, Русија је заузела управо онакву политичку позицију какву је хтела, па сматрам да уопште није питање да ли ће Путин попустити, него да ли ће Буш попустити. Рецимо, у смислу да прихвати решење у ком се неће помињати независност или ће то питање остати отворено”, рекао је Џуда за Радио Слободна Европа.

У интервјуу који је јуче дао Ројтерсу председник привремене владе Косова Агим Чеку је најавио да ће Приштина, уколико у УН не буде напретка око стицања независности Косова, бити „принуђена да делује”. Иако није орочио стрпљење косовских Албанаца, он је рекао да су спремни да сачекају уколико виде „конкретне напоре” Запада у циљу налажења решења. И шеф Унмика Јоахим Рикер затражио је од шефова дипломатија земаља чланица Контакт групе и других међународних званичника да убрзају решавање статуса Косова, да би, како је навео, спречили могуће нереда.

Дан после састанка председника САД и Русије у земљама чланицама Контакт групе није било могуће добити тумачење њихових разговора када је реч о Косову и о томе који ће бити даљи кораци у процесу утврђивања будућег статуса покрајине. Међутим у овом тренутку, како је Танјугу речено у министарствима спољних послова у Берлину и Лондону, није планиран нови састанак Контакт групе за Косово, у којој су САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија и Русија.

О томе ће се, према информацијама које је национална новинска агенција добила у Берлину и Лондону, вероватно најпре договорити дипломате у седишту УН у Њујорку, које би требало да имају најближе информације о протеклом неформалном самиту двојице светских лидера.

Договор о нуклеарном арсеналу

Москва – Русија и САД су спремне да смање стратешко атомско наоружање до минимално могућег нивоа и да припреме нове споразуме о офанзивном стратешком оружју. „Русија и САД су потврдиле спремност да смање број стратешког, атомског оружја, до минимално могућег нивоа, који одговара захтевима осигурања њихове националне безбедности и савезничким обавезама”, наводи се у заједничкој изјави шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова и државне секретарке САД Кондолизе Рајс, коју су пренели руски медији.

Лавров и Рајсова разговарали су у недељу и понедељак током руско-америчког самита у америчком граду Кенебанкпорту. У њиховој заједничкој изјави наводи се да су ради достизање тог циља министри размотрили припрему споразума за период после истека важења споразума СТАРТ.

Споразум о смањењу стратешког наоружања истиче 5. децембра 2009. године. Потписан је 1991, а ступио је на снагу 1994. године.