Повратак Николе Чудотворца

После Спаске куле Московског кремља, грађевинска мрежа је натегнута преко фасаде још једне куле - Никољске. Започело је отварање ниша изнад капија обе куле, где су недавно пронађене замалтерисане фреске. Древне, вома вредне фреске биће рестауриране и поново отворене за разгледање.

На Спаској кули рестауратори раде на обнови фреске Спаситеља. А на Никољској кули је пронађен лик Николе Чудотворца или, како га сада називају, Николе Можајског. У Русији је лик свемоћног Чудотворца чешће од других светаца представљан на иконама, њему су више него било коме другом посвећивали цркве. У једној од њих, у подмосковском граду Можајск, нађен је необичан лик у облику скулптуре: у једној руци он је држао мач, спреман да се спусти на главе Татара и Монгола који су држали град у опсади, а у другој сам град у знак његове заштите. Овај лик свеца је тако и назван - Никола Можајски и у Русији је постао врло популаран.

Управо такав лик - са мачом у једној руци и градом у другој, пронађен је над капијом Никољске куле Московског кремља. Реликвија је много тога преживела. За време Отаџбинског рата 1812. против Наполеона, француске трупе, повлачећи се из заузете Москве, минирале су Никољску кулу. Пукотина се зауставила управо на нивоу фреске: у томе су верници видели божанствено провиђење и знак да ће армија Наполеона пропасти у Русији. А за време револуционарних борби 1917. године слика Николе Чудотворца је била изрешетана мецима, али сам лик  свеца није пострадао, што су православни верници опет схватили као чудо. Између осталог, тада је Никола Можајски изгубио десну руку, после чега се у народу појавила икона са ликом Николе рањеног.

Годину дана после Октобарског преврата 1917. године завршен је синодални период Православне цркве у Русији, препорођена је патријаршија, истовремено био је издат декрет о одвајању цркве од државе, подсећа Владимир Јакуњин, председник добротворног фонда Андреја првозваног, који је иницирао трагање и обнову надвратних фресака Московског Кремља.

После избора патријарха 1918. године народ је ишао да се поклони тим ликовима, што је, разуме се, било неприхватљиво за нову власт, која је заузела Кремљ. И зато је била издата наредба да се ликови светаца прекрију црвеним платном. За сада, истина, немамо доказе да је уследила наредба да се коначно сакрију фреске Спаситеља у Спаској кули и Николе Можајског у Николској кули. Зна се само да су се 20-их година још обављали некакви радови на рестаурацији.

И ова околност и чињеница да су изнад капија Кремљовских кула све те деценије постојале нише, очувала је интригу до данашњих дана. Прво сондирање ниша које су извели стручњаци потврдило је претпоставку да фреске нису изгубљене, каже руководилац радова нарестаурацији Сергеј Филатов.

Под слојем малтера, који смо све ове године видели, налази се метална решетка и метална мрежа. Они одступају од слоја фреске са бојом на отприлике 10 центиметара. Тачније тамо постоји ваздушни слој. Фреска је изведена на малтеру. На Спаској кули уљаном техником из 19. века. Што се тиче Никољске куле, фреска је направљена вероватно у старијој техници темпере. Она датира вероватно с краја 15., почетка 16. века.

Ради откривања фресака рестауратори су примењивали максимално једноставу стару методу - уклањали су малтер и мрежу помоћу чекића и длета. Истина, у тој фази једноставност престаје и започиње дуг и тежак процес обнове. Сам лик се сада налази под слојем прљавштине и чађи и може да се види само искусним оком. Тако да пре него што приступе рестаурацији фреске, научници морају да обнове лик насликан на њој према сачуваним документима. Главни од њих је фотографија фреске Николе Можајског коју је патријарх Тихон после Октобарског преврата 1917. предао предводнику белог покрета адмиралу Александру Колчаку. Фотографија се нашла у емиграцији, а пре неколико година предао ју је Русији епископ Женевски и Западноевропски. Тиме је и започела прича повратка фресака на куле Московског Кремља.