Чехов као извор отпора

Страни позоришни упосленици, који су довезли своје представе у Москву на Фестивал Чехова, посвећен 150-годишњици од рођења великог руског писца, признају: у стваралаштву Чехова, у његовим ликовима и сижеима видели су себе саме, свој живот, одраз свог личног искуства. Такво признање изрекао је француски кореограф Жозев Наџ, канадски режисер Важди Муавада, чије поставке су биле приказане недавно.

Око представе Жозефа Наџа бура се подигла много пре премијере: карте су биле продате четири месеца унапред. И у томе нема ничег необичног: Жозефа Наџа називају најпознатијим човеком француског позоришта, припадником авангарде европског модерн-данс. Књижевни извор за њега је само полазна тачка за сопствена размишљања, изабрана понекад веома необично. Као у случају Чехова: његова једночинка Лабудова песма говори о животу глумца, а књига Острво Сахалин о судбини политичких затвореника у царској Русији. Оне су у свести Наџа повезане са трагичним страницама из живота руског песника Јосифа Мамдељштама и писма Варлама Шаламова. Обојица су били сужњи стаљинског Гулага, али Мандељштам је умро, а Шаламов преживео. Жозеф Наџ објашњава које су се нити протезале у његовој уобразиљи од једног сижеа ка другом.

Увек сам мислио о Мандељштаму, много сам га читао, каже француски кореограф. Одавно ме је прогонио такав моменат: песнику који се нашао у затвору намерно дају слано јело, а затим га море жеђу. И ово невероватно искуство песника који се налази на ивици живота и смрти ја сам хтео да оваплотим на сцени, где би била представљена идеја затворене собе, у којој се налази песник који тежи на слободу, а враћајући се текстовима Чехова... почео сам да их читам, у нади да ћу тамо наћи своју нит, своје решење. Доспео ми је у руке комад Лабудова песма са главним јунаком глумцем Светловидовом, који у тами позоришта размишља коју улогу још може да игра и шта је то улога уопште. И ја сам такође постављао себи то питање када сам мислио о Мандељштаму: могу ли ја ту улогу да одиграм? Али био је потребан конкретни знак, који би повезао Чехова и Мандељштавам. И тај знак је била књига Чехова Острво Сахалин. Мене је занимало каква је унутрашња потреба натерала Чехова да оде на Сахалин и да пише о затвореницима? Он има епизоду у којој говори о двојици чувара, који се туку између себе. Чехов их пореди са два отровна паука, који ће у затвореном простору сигурно убити један другог, а глумац Светловидов мисли у том тренутку како то може да се одигра. Ето такве концентрације мотива, језгра, сакупљена заједно, формирају ткиво представе. Тако сам дошао да збирке Колимске приче Шаламова, где сам нашао причу Шери-Бренди о смрти Мендељштама.

Тако сложене, разгранате сижејне и смисаоне линије Жозеф Наџ оплоћује у пластичној представи, чији је цртеж леп и изражајан.

Ова представа је данак поштовања акту отпора, који се врши у било којим условима, ма како тешки они били, тврди редитељ. Сматрам да данас преживљавамо нови Гулаг, сасвим другачији, зато што су ризици другачији. Имам у виду не Русију, већ свет уопште. Чини се све да се човеку одузме могућност самоизражавања, да се разори друштво у којем би човек могао да налази духовне везе са истомишљеницима. Масе се подвргавају свеопштој анестезији, како би се бавиле свачим, осим главног. И за мене бавити се позориштем такође је акт отпора, браним свој сопствени прилаз чистим формама и овој реалности, тврди Жозеф Наџ, који је на Фестивалу Чехова у Москви са огромним успехом приказао представу Шери-Бренди.

Млади редитељ из Канаде Ваџи Муавад је представио у руској престоници традиционалнију представу - по чувеној драми Чехова, Три сестре. У њој је много симбола: јунаци, на пример, из неког разлога с времена на време боје зидове куће у којој живе и коју страсно сањају да напусте, тежећи у Москву. Појављује се бинокл - као сан о далекој престоници. Али најупечатљивија је емоционалност, музикалност, ритмичност, са којом се глумци односе према тексту Чехова. Они као да пропуштају сваку реч писца кроз сопствени живот. Управо тако осећа Чехова редитељ Три сестре Ваџи Муавад, Либанац пореклом.

Када сам први пут прочитао Чехова, каже редитељ, имао сам осећај да је то један од највећих либанских аутора. Ја не знам друге либанске ауторе који би могли боље од Чехова да опишу Либан. И што ме је посебно зачудило у том комаду: то је огормна сличност између породице Прозоривих, јунака драме, и моје сопствене породице из Либана. Три сестре су комедија поводом нашег покушаја да изађемо из трагедије. Лично мени је врло близак лик Андреја: он се цепа између жеље да псотане велики дивљи тигар и неопходости да се претвори на инситирање жене у доброг дечака. Мислим да многи интелектуалци преживљавају ову противречност између дивљег и домаћег живота, примећује канадски редитељ Ваџи Муавад.

На крају Међународног фестивала Чехова московску публику очекују поставке шпанског кореографа Нача Дуата и московског оперског редитеља Дмитрија Черњакова.