Робот асистент на факултету

Професор Ашок Гоел преварио је читаво онлајн одељење да поставља питања роботу (вештачкој интелигенцији) који користи Ај-Би-Емову „Вотсон“ технологију.

Професор програмирања на Техничком универзитету Џорџија Ашок Гоел упознао је своје студенте завршног нивоа курса за вештачку интелигенцију са својом новом асистенткињом Џил Вотсон, али им није открио велику тајну.

Професор је на веб-сајту курса навео Џил заједно са осталим асистентима којима би студенти могли да се обрате уколико имају било каква питања током његовог трајања. Професор Гоел рекао је да су студенти постављали око хиљаду питања по семестру, а његови асистенти су имали проблема да стигну да на сва квалитетно одговоре.

Неколико проницљивих студената увидело је да је име Џил Вотсон прилично приметно на курсу о вештачкој интелигенцији, али нико није закључио да асистенткиња није људско биће, већ чатбот који подржава Ај-Би-Емова технологија „Вотсон“.

Експеримент који је професор извео са чатботом постигао је успех пружајући студентима брзе и смислене одговоре који су унапређивали њихово учење.

Ипак, многи се боје да, уместо да коришћењем образовања унапређују људско искуство, роботи попут чатбота представљају само машине које понављају школски академски програм.

Постојећа контроверза која окружује одговарајућу улогу вештачке интелигенције и роботику у друштву била је предмет интервјуа са професором Ашоком Гоелом.

На питање шта је желео да постигне коришћењем чатбота, професор је одговорио да то није била шала, већ озбиљан експеримент о унапређењу квалитета образовања.

„Студентима је често потребна помоћ и често је не добију, али ако бисмо користили вештачку интелигенцију широм света и омогућили образовање сваком ученику којем је потребно, то би било дивно“, навео је професор.

Он је објаснио да се чини да никада нема довољно асистената професора који би пружили студентима одговарајуће одговоре док су питања још увек актуелна. Од семестра до семестра многа питања студената су, иако другачије формулисана, заправо иста.

„Ово такође представља и експеримент о људској перцепцији вештачке интелигенције“, додао је професор. „Увели смо агента вештачке интелигенције у разред да бисмо видели да ли студенти могу да је разликују од људског бића“.

Професор Гоел је рекао да ова технологија може да се прошири тако да омогућава образовање широм света, додајући да је Џил Вотсон веома добро радила са разредом од 300 студената.

„Један од разлога због којих смо урадили овај експеримент био је нада да ћемо је користити у другим курсевима и потенцијално за било коју обуку у свету“.

Гоел је објаснио да је Џил Вотсон с временом постајала све бољи асистент, учећи од општења са студентима и очекује да ће вештачка интелигенција постајати све кориснија.

„Нису сви одговори били савршени, али и људи су одговарали на питања, тако да смо похранили људске одговоре у меморију Џил. Открили смо да су се са похрањивањем одговора њене перформансе побољшавале“, рекао је професор. „Докле може даље да иде? Још нисам сигуран“.

Професор не мисли да је вештачка интелигенција застрашујућа и да прети пословима. Он је рекао да има веома оптимистичан поглед на ту технологију у будућности.

Гоел је потврдио да ће он и остали истраживачи „увек користити вештачку интелигенцију за помоћ људима, али никада као њихову замену“. Он сматра да вештачка интелигенција може да пронађе своју улогу у областима као што је образовање, где људска бића нису увек доступна или су претрпана сопственим послом па не могу све да обаве.