Преминуо Жарко Видовић, водећи србски интелектуалац

Рођен 1921. године, у Тешњу, а гимназију похађао у Новом Саду. Био скојевац, познавао Владимира Валтера. Противно наређењу партије, као добровољац је учествовао у априлском рату. У октобру 41. ухапшен је у Сарајеву, да би на прољеће био транспортован у Јасеновац. Лично је посвједиочио о пјесми Ђурђевдан која је запјевана у возу којим су Срби довођени у тај логор смрти.

Захваљујући томе што је био један од здравијих и снажнијих, послат је у Норвешку, гдје су заробљеници искориштавани за рад. Захваљујући помоћи локалног становништва успио је са групом заробљеника побјећи у Шведску, 1943. Студирао је у Упсали, а студије филозофије и историје умјетности завршио по повратку у Југославију.

Свједочио је да је једина интелектуална србска свијест сачувана у заробљеништву, али да је и заробљеницима било онемогућено организовање изван СУБОНР, ради контроле.



Предавао је историју цивилизације на Универзитету у Сарајеву (од јануара 1953. године), затим на Универзитету у Загребу, одакле је због својих ријечи о србофобији био истјеран децембра 1967. године. Прешао је у Београд гдје је у Институту за књижевност и умјетност Србије радио све до пензије 1986.

Са развијањем "духовне свести", свjедочио је и окупљању младих јеромонаха око Јустина Поповића у СПЦ и пратио успон будућих најутицајнијих владика. Деценијама касније биће и оснивач Богословије у Фочи. Одликован је орденом Светог Саве другог реда. По жељи патријарха Павла био је говорник на сахрани овог "најдуховнијег црквеног оца за нашег доба".

Његова дјела „Умјетност у пет епоха цивилизације", „Логос - литургијска свест Православља", „Огледи о духовном искуству", „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку", „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом" и „И вера је уметност" говоре о филозофу који његује православни поглед на свијет.

У свом последњем великом интервјуу који је дао Недељнику, можете прочититати како је Жарко критиковао српске комунисте, како католичку цркву, како православну цркву због бујајућег клерикализма, те шта мисли о Недићу и Степинцу...

Фронтал